Лековита гљива шитаки традиционално се производи у природи на дрвеним облицима, најчешће храста. У Јапану се користи локална врста из породице букви коју зову ши, па отуда и назив ове гљиве.

Дрво се сече непосредно пре усејавања мицелијума, мада претходно може и да одлежи 15-30 дана. Обично је то у пролеће и јесен, када су најпогоднији услови за узгој. Летња инокулација се не препоручује, јер у стаблима има мање шећера, а и кора је сувља, па се лакше одваја од стабла. На тај начин олакшан је улазак патогена, а тамо где је дошло до потпуног одвајања неће се ни образовати плодна тела.

Постоји могућност да се стабла оборе у јесен и оставе да презиме на отвореном, а у пролеће, пре усвајања, да се исеку на облице око метар дужине. Најбољи резултати постижу се када им је пречник од 7 до 15 центиметара.

На тржиштима где је овакав начин производње заступљен, мицелијум се продаје у расутом стању, односно помешан са струготином или у облику компактних чепова. Пре постављања, у облицима се бургијом буше рупе. Ако је у питању мицелија у облику чепова, њихов промер треба да одговара пречнику рупа.

Размер између отвора у реду је 15, а између редова 2,5 центиметара. Буше се наизменично да би растојање између њих било једнако. Након постављања чепови се набијају чекићем и на крају залију топлим воском.

Струготина с мицелијумом се убацује у нешто веће отворе, у које се потом додатно утискује специјалном алатком. И након овог поступка неопходно је заливање топлим воском који штити од губитка влаге. Сматра се да су чепићи бољи, јер се лакше постављају и спорије отпуштају влагу, па у влажнијим регионима није ни потребно заливање воском.

Прорастање мицелије траје од 6 до 18 месеци, што зависи од врсте дрвета, величине облица, услова средине и квалитета мицелије.
На крају овог периода облице се преносе на место за плодоношење, које је хладније и влажније. Ова промена услова средине убрзава развој гљива. Установљено је такође да стрес, из неког разлога, добро утиче на повећање приноса, па произвођачи прибегавају ударању облица чекићем.
Највећи приноси добијају се током пролећа и јесени, када су најповољнији услови. На истом стаблу, шитаки ће рађати неколико година, док га потпуно не исцрпе, али су највећи приноси друге и треће. Након тога, дрво се може употребити за огрев.
Могућа је производња гљива на облицама у пластеницима.

Стабла за ову намену се претходно натопе водом да би се истиснуо угљен-диоксид и обезбедила потребна влага. На овај начин може се добити до 5 производних циклуса. Предност је у томе што гљиве приспевају у време када их нема довољно на тржишту, па је и цена знатно већа.

Izvor: agromedija.rs

Савети за гајење шитаки печурака