Božur (lat. Paeonia) je rod višegodišnjih biljaka iz istoimene porodice (Paeoniaceae). Smatra se da je poreklom iz Kine, krasi bašte i dvorišta širom planete, a ima i lekovita svojstva.

Božur je zeljasta ili poludrvenasta biljka sa podzeminim krtolasto zadebljalim stablom, sa dvojno, trojno ili višestruko deljenim, naizmenično raspoređenim listovima. Generalno, razlikuju se dve kategorije božura – drvenaste vrste kojih ima oko 30 i zeljaste vrste kojih ima oko osam.

Drvenasti božuri su poreklom iz Kine, Butana i sa Tibeta gde se uzgajaju preko 2000 godina i u početku su se koristili u medicinske svrhe jer se smatralo da njihov koren snižava krvni pritisak. Neki od naziva za drvenasti božur još su i „Smaragdni leptir“, „Kralj belih lavova“ ili „Let ždralova“. Raskošni cvetovi različitih boja i često opojnog mirisa odlični su kao ukras u baštama, lejama ili u buketima kao poklon, a kroz istoriju su često bili inspiracija slikarima i pesnicima.

Božuri se u našoj zemlji najčešće uzgajaju u formi grma koji dostiže visinu 80-100 cm. Koren božura prodire u tlo od 60 do 90 cm, a najbolje se razmnožava deljenjem korena što se obavlja tokom jeseni. Koren se izvadi iz tla, opere i pažljivo razdeli nožem. Pri tom procesu treba obratiti pažnju da svaki deo ima tri vegetacijska vrha. Samo tako ćemo osigurati da božur lepo cveta. Obični božur se može posaditi tokom proleća kada se sade božuri iz saksija koje smo razdelili tokom jeseni. Nakon cvetanja se uzimaju reznice ukoliko želimo da dobijemo nove biljke. Kod drvenastih sorti, kalemljenje se vrši tokom avgusta.

Boja cvetova je različita: bela, žuta, crvena, roze, ljubičasta, boja pudera. Ova biljna vrsta Cveta u periodu april-maj, a sam period cvetanja ne traje dugo na žalost. Međutim, može se produžiti sadnjom različitih kultivara. Grm starijeg božura može prekriti i 1m² površine.

Božur se može razmnožiti i iz semena, ali tada dobijamo novu sortu koja će cvetati nakon 5 godina od setve. Setva se obavlja tokom avgusta, a niču tokom proleća.

Sadnja ove biljne vrste se obavlja u jamice dimenzija 60x60x60 koje se iskopaju sedam dana pre sadnje. Na dno se stavi sloj šlunka, kamena ili sličnog materijala koji služi kao drenažni sloj. Razmak sadnje treba da bude 70 do 90 cm. Zemljište treba da bude neutralne reakcije (pH 6-6,6), a tokom dana, božuri treba da budu osunčani bar 5 sati da bi cvetali. Čak i kad se sadnja dobro obavi, treba da prođe 2-3 godine da se božur dobro ukoreni da bi cvetao.

Nega i zaštita božura

Božur treba umereno zalivati i redovno đubriti. Ne voli kišu isuviše vlažno zemljište, a nakon cvetanja je potrebno ukloniti sve osušene delove da ne bi došlo do nakupljanja štetočina. U prvoj godini nakon sadnje treba ukloniti sve cvetne pupoljke koji se pojave kako bi se biljka što bolje razvila i ukorenila. U drugoj godini se ostavljaju samo 1 do 2 cveta po biljci. U trećoj i narednim godinama odstranjuju se postrani izdanci i ostavljaju se 5-7 cvetova po biljci. Manji broj pupoljaka znači da će biljka imati krupnije cvjetove.

Od oboljenja se najčešće javljaju trulež i uvenuće naročito u kišnom periodu i kada je tlo vlažno. Ova oboljenja izazivaju gljivice iz rodova Botrytis i Verticilium. Gljivica čađavica se često naseljava na božuru, a od štetočina božur često naseljavaju lisne uši, grinje, dok koren napdaju nematode. Dlakava buba ili dlakavi ružičar je još jedna štetočina koja pričinjava štete i uništava cvetove božura. U slučaju da primetite neka od navedenih oboljenja, raspitajte se za najefikasnija sredstva koja ćete upotrebiti i tako očuvati zdravlje i lepotu ovog cveta.

Lekovita svojstva božura

Koren i cvet božura su izuzetno delotvorni kod lečenja: grčeva, mokraćne bešike, oboljenja bubrega, problema sa crevima. Koren i cvet božura jačaju krv i pomažu kod anemije, kao i prilikom epilepsije ili grčeva mokraćne bešike i bubrega. Izuzetno su korisni pri tretiranju bronhijalnih bolesti poput astme, ali i za lečenje žutice i srčanih problema.

Agroinfo.rs

Božur kao „kralj cveća“ koji se poigrava najlepšim bojama