ZEMLJORADNJA

U bašti uvek ima posla, a ovo je podsetnik na šta treba obratiti pažnju tokom maja.

Kompostiranje je postojalo kao praksa u mnogim domaćinstvima ali problem je uvek bio taj što je kompostu trebalo dosta vremena da se pripremi za upotrebu. Imajući ovaj problemu vidu poljoprivredni proizvođači, naročito povrtari i rasadničari, kojima treba organski substrat „sada i odmah“ nisu imali vremena i prilike da čekaju dok se masa izkompostira tokom višemesečnog perioda.

Slama nju čine osušene stabljike žitarica (pšenica, raž, ovas, ječam...), ona se uglavnom koristi kao prostirka u proizvodnji stajskog đubriva, kao i za proizvodnju komposta.

Šta učiniti s baštenskim otpadom? Pretvorite ga u kompost i vratite ga dogodine prirodi kao đubrivo ili ga spalite, pošto pepelom može da se prihranjuje ukrasno bilje i voćke.

Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих врста органских материја (биљног порекла) при чему је неопходно да је сав материјал здрав и без штетмх остатака пестицида, тешких метала, антибиотика и микотоксина.

Двориште моје породичне куће у Суботици улепшава неколико садница воћа и цвеће.