Kapar je višegodišnja biljka Iz porodice Capparidaceae, spontana i divlja.

Zimzeleni žbun voli osunčana mesta i toplotu. Njegovo prirodno stanište jeste oblast Sredozemnog mora. Svoje mesto nalazi u najskrivenijim i nepristupačnim terenima. Izgleda neuredno i vrlo razgranato „držeći“ se starih zidova i pukotina u kamenu i stenama, gde najčešće raste. 

Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni,  mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni. Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.

Zahvaljujući lepoti svojih cvetova i činjenice da cveta tokom leta, neosporno je da privlači pažnju. Upravo zbog toga se koristi i kao ukrasna biljka.

Agroekološki uslovi

Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.

Setva kapara

Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.

Prikupljanje cvetnih pupoljaka

Pupoljci se prikupljaju rano ujutro, neposredno pre otvaranja cveta. To je delikatan posao, jer se u potpunosti obavlja rukom. Tokom leta sakupljaju se gotovo svakodnevno, sve do rane jeseni. Istovremeno, vodi se računa i o njihovoj veličini. Zapravo su najukusniji oni koji su najmanji, aromatični su i intenzivnijeg ukusa. Kada su prikupljeni obrađuju se u najkraćem mogućem roku. Ne može se konzumirati sveži kapar, gorak je i neprijatan ukusom. Mora se usoliti da se eliminiše gorčina. To je najčešći i najpogodniji način. Pupoljci se podvrgavaju sazrevanju na bazi morske soli. Naizmenično se slaže sloj kapra na sloj krupne soli, i tako sve do kraja, dok se ne ispuni posuda.

Njegova aromatična svojstva su sadržana u cvetnim pupoljcima. Sadrži vitamin A, kao i vitamine C i B. Bogat je mineralima kao što su kalcijum, kalijum, gvožđe i fosfor. U narodnoj medicini se preparati od kapra koriste za lečenje proširenih vena i drugih problema vezanih za cirkulaciju krvi. Kapar stimuliše apetit i varenje, istovremeno smanjujući nadutost. Takođe, poznati su i njegovi anti – reumatski efekti. Eterična ulja se koriste za masažu.

Izvor:svetzacina.com

Kapar, njegova lekovita svojstva