Ova je biljka jednostavna za uzgoj, seje se u rano proleće direktno na otvoreno – u aprilu i vrlo brzo napreduje.

Loboda je biljka koja vodi poreklo iz srednje Azije, a danas se uzgaja širom sveta. U pitanju je lisnato povrće koje je dosta slično spanaću, blitvi ili zelju, ali u našim krajevima ipak nije dovoljno poznato. Loboda je jednogodišnja biljka koja je veoma hranljiva i lekovita, a danas se gaji i kod nas. Kako bi seme niklo preporučujem stratifikaciju semena – ili držite seme jedno vreme u frižderu, ili par dana u ledu.

Ukus joj je slankast i podseća na ukus spanaća. Kako sam malo istraživao pokušavajući pronaći ovu vrstu na internetu, pronašao sam puno podataka o jestivosti lobode – mnogi ju smatraju boljom i ukusnijom od spanaća.U drugoj polovini leta ova biljka počinje cvetati, nakon čega se stvara mnoštvo semenki, koje su prvo zelene , na jesen se semenke osuše – potamne na biljci i tad su spremne za branje. Semenke su pljosnate, okrugle, promera oko 1 cm.

Crvenkastu verziju ove biljke nazivaju baštenska pepeljuga. Ova biljka je jednostavna za uzgoj, seje se rano u proleće (mart) direktno u zemlju na otvorenom prostoru. Ova biljka je prilično otporna a visina koju dostiže može biti i do 1,5 metara. Lišće lobode je mesnato i sočno, srcoliko posuto srebrnastim „pepelom“. List je srcast, šiljatog vrha, po obodu krupno nazubljen. Drška lista je kratka i odbacuje se. Listovi lobode beru se celo leto sve do jeseni, a pripremaju se kao spanać. Ukus je slankast i podseća na ukus spanaća. Lišće se bere sve dok ne razvije cvetno stablo. Posle toga se ne upotrebljava za jelo zbog povećanog sadržaja oksalne kiseline.

Mlade biljčice jako rado napadaju crne vaši , što ga čini korisnom klopka kulturom, kao pratilac biljaka. Od čestih biljaka u našem podneblju koja joj je srodnik je bela loboda – chenopodium album , biljke koju mnogi smatraju korovom, a zapravo jestiva biljka – odlična za salate, a mladi se izdanci mogu kuvati kao špargle.

Lekovitost i upotreba
Loboda je izuzetno lekovita biljka koja bi svakako trebalo da se nađe na vašem jelovniku. Ona je bogat izvor ugljenih hidrata, skroba, celuloze, proteina i šećera. Što se vitamina tiče, u lobodi najviše ima vitamina A, B1, B2 i C, dok su od minerala u najvećim količinama zastupljeni kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Zbog svog bogatog lekovitog sadržaja loboda se dosta ceni kao jestiva biljka, a smatra se da je u Americi loboda jedna od najčešće korišćenih samoniklih jestivih biljaka.

Loboda može da pomogne u prevenciji i lečenju mnogih zdravstvenih tegoba. Pre svega, dokazano je da loboda ima laksativno dejstvo i da može da pročisti creva. Dakle, ako redovno budete konzumirali ovu biljku, više nećete imati problema sa tvrdom stolicom i sa zatvorom. Osim što blagotvorno deluje na celokupan sistem organa za varenje, loboda takođe ima i diuretička svojstva i pomaže u izbacivanju štetnih materija iz organizma. Loboda ima malu energetsku vrednost i sadrži samo 63 kalorije, pa se naročito preporučuje osobama koje žele da izgube višak kilograma. Iako loboda ima mnogo zdravstvenih koristi, ljudi koji imaju problema sa bubrežnim tegoba, trebalo bi da jedu samo malu količinu ove biljke, zbog oksalne kiseline koju može sadržati.

Od ove biljke se mogu praviti razna jela, kao što su čorbe od povrća i mesa, pite zeljanice itd, a naročito su ukusne pite koje se filuju smesom napravljenom od lobode, jaja i sira. Takođe, možete napraviti ukusne knedle ili pire od lobode.

LOBODA biljka njena lekovitost i upotreba