Sibirska klima, čuveni sjenički sir, ovčija stelja prvo je na šta pomislimo kada se pomene Pešterska visoravan. Sve je to karakteristično za najveće kraško polje na Balkanu i jedno od najvećih u Evropi. Na nadmorskoj visini oko 1.150 metara i površine oko 60 kvadratnih kilometra, nalazi se i Peštersko polje, najvažniji očuvani primer specifičnog vlažnog tresavskog staništa na Balkanu

 Pod specifičnim klimatskim, reljefnim, hidrografskim i drugim uslovima, ovde se formirao jedinstven kompleks barskih, močvarnih i tresavskih staništa. Brojne su zaštićene, retke i ugrožene vrste flore i faune, od kojih su neke registrovane jedino ovde u Srbiji, pa i u svetu (pešterski puž) – navode u Zavodu za zaštitu prirode, na osnovu čije studije je Peštersko polje dobilo status zaštićenog prirodnog dobra 2016. godine.

Upravljanje Specijalnim rezervatom prirode ”Peštersko polje”, površine 3.117,97 ha, koji se nalazi na teritoriji opština Tutin i Sjenica, povereno je Turističkoj organizaciji Sjenice.

Kada kročite na ove prostore pod nogama se ugibaju mahovine tresetnice, lepotom plene orhideje. Ovde je i hranilište za bele rode u vreme kada se gnezde i sele. Jedino je i gnezdilište eje livadarke u Srbiji, pored onog na severu Vojvodine. Mogu se videti i vidra i vuk.

Kroz ovo kraško polje protiče reka ponornica – Boroštica – duž koje se obrazuju mineralno-barska zemljišta, gde se pojavljuje i treset.

Magično i pomalo divlje Peštersko polje prevazilazi nacionalne okvire. Usled svog značaja uvršćeno je u međunarodno značajna područja za ptice, dnevne leptire, staništa biljaka, vlažna staništa i Emerald ekološku mrežu. Stanovništvo se tradicionalno bavi stočarstvom jer su, kako kažu, najbolji pašnjaci i livade kosanice u Pešterskom polju.

Sjenički sir, brend Pešteri, ima poseban kvalitet zbog trava kojima se stoka napasa. Sjenička stelja je domaći proizvod, neki će reći afrodizijak, od sušenog ovčijeg mesa autohtone rase ovaca – pramenka.

Stanovništvo čine uglavnom Bošnjaci i Srbi, a na krajnjem istoku prema Kosmetu ima i Albanaca.

”Srpski Sibir”

Za samo sat vremena na Pešteri se mogu promeniti i četiri godišnja doba. Naziv ”srpski Sibir” za visoravan – govori dovoljno o klimi.

– Temperatura i po dvadeset dana zaredom zna da bude između 20 i 35 u minusu. Za nas Pešterce to je normalno – konstatuje Adnan Sinanović iz TO Sjenica, koji nas je proveo kroz rezervat u kome se od prošle jeseni nalazi najveće hranilište za ptice, lešinare i sisare u Evropi.

Arheolozi Muzeja ”Ras”, predvođeni Dragicom Premović Aleksić, pronašli su 2013. ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni. Godinu dana kasnije ona je objavila kapitalno delo „Arheološka karta Novog Pazara, Sjenice i Tutina”, u kome je svaki kamen Pešteri detaljno opisan, pa i ostaci tvrđave na uzvišenju Trojan: – Prema predanju, brdo Trojan dobilo je naziv po rimskom caru Trajanu, koji je, navodno, prošao preko Pešteri u vreme pohoda na Dakiju. Međutim, utvrđenje koje se ovde nalazi, podignuto je ceo vek nakon Trajanove smrti.

Trojan čini granicu između Pešterskog polja i venca Jatur s druge strane. Mitsko i mistično sve je ovde isprepleteno, pa tako znamo da je u novije geološko doba cela visoravan bila pod vodom. Jezero je isteklo kroz ponore, a ostala plavna zona u podnožju uzvišenja Trojan kod Karajukića Bunara, legenda kaže: – Pod gradom se nalazilo malo jezero u kome je živela troglava aždaja i proždirala devojke iz cele okoline dok nije došao red na ćerku trojangradskog bana. Tada je pritekao u pomoć Sveti Đorđe, ubio aždaju i oslobodio devojku. Zatim je aždaju dovukao do sela Vučinići, nameravajući da je tu zakopa. Ali se stanovništvo poplašilo i povikalo: „Vuci dalje, vuci dalje.” Zato se, kaže narod, ovo selo zove Vučinići.

Zelena visoravan postala je pravi hit među ljubiteljima neistraženih predela. Zvuči paradoksalno, ali bi se moglo reći da je nedostatak putne infrastrukture doprineo očuvanju prirode.

Izvor:politika.rs

PEŠTERSKO POLJE: Srpski Sibir koji prevazilazi nacionalne okvire