Sistem plutajućih ostrva je projekat koji je realizovan od 2018. do 2020. godine, a finansijer je Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, dok je izvršilac Institut za šumarstvo iz Beograda.

Osnovni cilj Projekta je da se omogući tretman zagađene vode jezera na potpuno prirodan način, bez upotrebe hemikalija i dodatne energije, koje bi dodatno mogle da ugroze životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ostvarivanje ovoga cilja je postignuto postavljanjem i validacijom unapred definisanog modela plutajućih ostrva, koji može da se dalje koristi za revitalizaciju jezera i reka kao moćno rešenje zasnovano na prirodiza održivo i otporno društvo. Ova ostrva su biološki sistemi za prečišćavanje zagađenih voda i odlično su se pokazala pre nekoliko godina na reci Topčiderki i sada na jezeru Trešnja. Posle završene vegetacije, poslednjih dana, uklonjeno je 50 ostrva sa jezera, a voda u Trešnji je na mestima blizu njih iz četvrte, loše kategorije, prešla u prvu – odličnu. Zbog toga raduje namera Sekretarijata za zaštitu životne sredine da primeni ovaj sistem takozvane fitoremedijacije i na taj način „oživi” svih 12 beogradskih jezera.

Jezero Trešnja je udaljeno tridesetak kilometara od Beograda i 15 km od Sopota. Nalazi se između dve beogradske planine — Avale i Kosmaj u naselju Mala Ivanča. Do njega se može doći Avalskim putem.

– Model plutajućih ostrva, nastao kao rezultat pomenutog projekta obnavljanja Topčiderske reke, prvi put je na Trešnji primenjen u praksi. Cilj projekta je primena ekološki prihvatljivog, efikasnog i ekonomski isplativog rešenja za tretman zagađene vode, a glavni rezultat je voda odličnog ekološkog statusa. Ovakvi biološki sistemi omogućavaju revitalizaciju zagađene vode na osnovu prirodnih procesa, a zahvaljujući povezanosti biljaka, mikroorganizama, podloge i vode.

Plutajuće ostrvo sastoji se od rešetkastog nosača sa izbušenim dnom. Kao supstrat za rast biljaka koristi se kamena vuna, a vegetaciju ostrva čine vrste: kana, trska, barska perunika, sibirska perunika, vodena bokvica i potočnjak. Pri tome ova tehnologija ne koristi hemijske materije i ne stvara nusprodukt.

Osim uklanjanja polutanata, sistemi plutajućih ostrva imaju i druge funkcije – obnavljanje biodiverziteta, povećanje estetske vrednosti i potencijala za razvoj turizma, kao i stvaranja prostora za rekreaciju i odmor stanovništva.

Da bi se utvrdila efikasnost postavljenog biološkog sistema, jednom mesečno rađena je analiza vode jezera. Rukovodioci ovog projekta dr Nevena Čule i dr Aleksandar Lučić, sa Instituta za šumarstvo, redovno su takođe obilazili jezero.

– Ostrva su na vodi bila po šest meseci. Veličina svakog pojedinačnog ostrva bila je metar puta metar i ona su podeljena u dve povezane grupe. Bliže ulivu, gde je voda malo plića, bilo je postavljeno dvadeset ostrva, a na suprotnom kraju, u blizini brane, trideset. Što se tiče fizičkih i hemijskih parametara, voda u jezeru je i pre postavljanja ostrva bila prve i druge klase, ali kada je reč o patogenim mikroorganizmima voda u jezeru bila je lošeg kvaliteta – treće i četvrte klase. Plutajuća ostrva uticala su na poboljšanje većine svih parametara, pri čemu je najveći pomak ostvaren kod redukcije sadržaja nitrata, ukupnog azota i suspendovanih materija. Zahvaljujući efikasnom uklanjanju teških metala iz vode, kvalitet vode je iz druge i treće kategorije prešao u prvu. Pokazalo se da biljke koje su na ostrvima imaju izuzetnu moć prečišćavanja vode – objašnjava dr Nevena Čule.

Agroinfo.rs/politika.rs

Plutajuća cvetna ostrva prečišćavaju zagađeno jezero Trešnja