Kada se pokad kad nađete digod u kakvom manjem vojvođanskom selu, često vidićete sveta kako iziđe na šor da divani na klupici pred kućom ili pod kakvom lipom, koja pred avlijom pravi lad već pola veka.

Ljubazno će vam se osmehnuti, verovatno i upitati: “Je l’, a čiji s’ ti” i “Dis’ poš’o” da ti na vreme jave je li “kotkuće” taj koga tražiš. 

A pošto, fala Bogu, mlogo volu da divane upitaće vas možda i još štošta. Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza.

1. Kad se budete ačili, odnosno zavitlavali nekoliko puta čućete “ta id’ u očin”, ali nemojte se ljutiti i doslovno shvatiti da treba da idete dovraga, jerbo je to samo šala.

2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula. 

3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.

4. Zavijače ili pofezne nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.

5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.

6. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.

7. Izraz čelobašće koji stanovnicima vojvođanskih sela, varošica pa čak i gradova znači mnogo, zahteva objašnjenje: u naseljenim mestima kuće su "ušorene" u pravilan red, a iza kuće nalazi se bašta pravougaonog oblika koja se užim krajem sučeljava sa istom takvom komšijskom baštom dok se širim krajevima graniči s baštama komšija s leve i desne strane. Ta bašta, do koje vodi uži kraj, zove se "čelobašće" i kad se kaže "moja čelobašće komšinica" svima će biti jasno o čemu se radi.

8. Dera (s dugim naglaskom na prvom slogu) ima veze sa čelobašćom, jer su komšije koje se dobro slažu pravile na ogradi malu kapiju, deru, koja se nije zaključavala tako da su dve porodice mogle da se druže kroz baštu, a ne da obilaze čitav frtalj, to jest kvart, da bi došle jedna drugoj u posetu.

9. Evedra je laka ograda, od letvica ili pruća, služi više za ukras ili da se cveće po njoj penje nego da bi stvarno nešto ogradila. Šmarn su carske mrvice, ukusno jelo koje je sve ređe na trpezama. 

10. Dunda – debeljko.

11. Đuveče – posuda za pečenje u rerni.

12. Baščica – cvećnjak ispred kuće u dvorištu.

13. Poljoprivrednik se još uvek ponegde naziva paor (prema nemačkoj reči "bauer" - seljak) i niko se ne vređa.

14. Srp je šalov, pšenica je žito, lotre su ne samo merdevine nego i drvena konstrukcija koja se stavlja na zaprežna kola kako bi držala na okupu voz poljoprivrednih proizvoda da se ne prospu, a šarage su zadnji deo kola koji može da se skine kad nije potreban.

15. Vojvođanski poljoprivrednici, naročito stariji, još uvek računaju svoju zemlju u jutrima, a ne u hektarima (jedno katastarsko jutro je 0,56 hektara). Zemlja se daje u arendu to jest u zakup, s vremena na vreme velike gazde obavljaju arondaciju, to jest ukrupnjavanje, zaokruživanje svog poseda, kako bi familija avanzovala, to jest napredovala.

Agroinfo.rs

Stari vojvođanski izrazi - šta znače ovi izrazi?