Negativni uticaj višegodišnje eksplatacije zemljišta neutrališe se kvalitetnim i pravovremenim đubrenjem, kao i sprovođenjem odgovarajućih agrotehničkih mera

Prirodne livade i pašnjaci najčešće zauzimaju manje plodna zemljišta ili ona koja plave, zbog čega ih poljoprivrednici neopravdano zapostavljaju. Višegodišnja ekspalatacija doprinosi umanjenju biljnih ostataka u zemljištu, ono postepeno osiromašuje što, između ostalog, nepovoljno utiče na prinos i kvaltet sena.

Koje mere nege treba sprovoditi na prirodnim livadama i pašnjacima? Savete daje dipl.ing. Nada Lazović Đoković iz  Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije - "PSSS".

Kvalitet prirodnh livada i pašnjaka najbrže se poboljšava dodavanjem mineralnih đubriva, kao i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera.

Kada je reč o livadama, one se odlikuju malim prinosom suve materije u senu. Prirodne livade u proseku daju  1,8-2,0 t/ha sena, pri čemu je udeo proteina mali (6-7% ) a floristički sastav loš. Osim toga, i mineralni sastav ovakvog sena je oskudan, pa se za njegov kvalitet može reči da je nezadovoljavajući. Zato je i cena ovakvog sena niža, u odnosu na druge vrste sena.

Dodavanje mineralnih đubriva u zemljište osigurava da se korisne livadske biljke razviju i da ih životinje koje se njima hrane koriste u fazi kada imaju najviše proteina. Da bi to bilo ekonomski isplativo neophodno je napraviti analizu plodnosti zemljišta.
Bez dodavanja azota nema podizanja prinosa ali se u tome ne sme preterivati. Maksimalne preporučene količine dodavanja iznose 160 kg/ha. Poželjna je i primena fosfora i kalijuma. Ako u zemljištu ima dovoljno fosfora treba ga koristiti u količini 15-20 kg/ha, a ako ga nema koliko bi trebalo onda dodati 35-45 kg/ha čistog fosfora. Pri dodavanju Kalijuma poštuje se pravilo prema kome se sa jednom tonom pokošene suve materije iznese do 20kg/ha čistog Kalijuma iz zemljišta, što je đubrenjem neophodno nadoknaditi.

Minimalne količine mineralno kompleksnih đubriva "NPK"(15:15:15) i "KAN",  iznose 150 kg/ha ,odnosno, 100 kg/ha. Fosforna i kalijumova đubriva po pravilu se unose u jesen, dok se azotna đubriva primenjuju nakon prvog i drugog otkosa.

Najzad, povećanje niskih prinosa na prirodnim livadama i pašnjacimaje uglavnom je moguće postići i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera, kao što su:

- košenja zaostalih trava;
- uništavanja korova;
- prolećno drljanja i valjanja travnjaka;
- uklanjanje krtičnjaka i mravinjaka i
- podsejavanje.
 

Optimalne mere nege za prirodne livade i pašnjake