Tравњаци су по дефиницији мање или веће површине земљишта обрасле травама

Могу се поделити на :

пашњаке – подручја под травама која служе за директно напасање стоке
ливаде – подручја која се косе због прикупљања сточне хране
параклиматогени – настали као последица повлачења шума због различитих узрока
климатогени – настали на местима где не може да се развије шума
планински травњак – настаје кад је велика влага, ниска температура
степски травњак – висока температура и мала количина влаге
Спонтано настали и организовани скупови биљака који чине природне травњаке – ТРАВНЕ ФИТОЦЕНОЗЕ. Основна јединица сваке травне фитоценозе је АСОЦИЈАЦИЈА.

Најважније особине који карактеришу типове травњака су :

флористички састав
принос
квалитет травне масе
реаговање на агротехничке мере
начин искоришћавања трава.
Превелика разноврсност трава које чине травњак може ограничавати његово коришћење у ПА. То се односи пре свега на високе стабљике, чврсте листове или несавитљива стабла, због чега нису погодне као подлога за шетњу, игру и одмор, ни у покошеном стању.
Природни травњаци у првом смислу речи веома се разликују од сејаних. чија је основна сврха производња сточне хране. Природни травњаци се сматрају творевинама насталим природним путем, спонтаним насељавањем одређеног станишта самониклим дивљим биљкама различитих врста.

Са гледишта времена настанка могу бити :

примарни – травњаци настали на одређеном простору, пре било које друге вегетације, и овде спадају и они који су настали на местима где није могла да се развије шума
секундарни – настали после нестајања претходних биљних формација на одређеном простору, природним или вештачким путем. На површинама уништених шумских површина налазе се секундарни травњаци. У ПА имају много већи значај од примарних.
Примарни травњаци временом постају секундарни.

Типови природних травњака
Могу бити низијско-планински, брдски, планински и мочварни.

Низијски и планински природни травњаци
Настали претежно у речним долинама, по увалама, генерално на равном или благо нагнутим површинама. Пресудан значај је вода (тј. влага) има за ове травњаке огледа се колико у врстама биљака и њиховој потреби за истом, али и у погледу особина земљишта, а пре свега у његовој зесићено

Брдски природни травњаци
Заузимају широке површине на побрђима, 600 – 700 мнв, између низијских и планинских травњака. Тамо нема плављења, постоји велико сливање- отицање падавина.
Поацеае – ретко, Циносурус цристатус, Агростис вулгарис

Планински природни травњаци
Ови травњаци су малог значаја са гледишта озелењавања. Налазе се на 800-2000 мнв, на земљиштима која су плитка, еродирана и са више камена.
Агростис вулгарис, Фестуца рубра, Циносурус цристатус, Поа пратенсис

Мочварни природни травњаци
Лоцирана су на малим надморским висинама са великим количинама воде и то на забареном земљишту. Имају значај у ПА на врло влажним подручјима.
Алопецурус пратенсис, Поа пратенсис, Фестуца пратенсис

Izvor:zivetisabiljkama.net

Природни травњаци