ЛИСИЦА - Само по себи се подразумева да лисица у недостатку ситних глодара, који чине око 40% њене исхране, мора тај мањак да надокнади другим врстама хранива.Када је речо лисици ради се о једној од неспецијализованих грабљивица која у неко време може да даје предност одређеној врсти плена. Али, која може без икаквих тешкоћа да пређе на исхрану другом врстом плена, која олакшава исхрану.

Код лисице то може да се конкретизује на прелазу од лова волухарица (углавном у време њиховог популационог минимума) на насељене вештачки узгојене фазанчиће. Овде наводимо Ашмерову (1983.) изреку, који се бавио исхраном предатора, укључујући и лисицу, а она гласи: ,,лисица је неизбежни део шумског еко-система, где њена функција лежи углавном у ликвидацији болесне и угинуле дивљачи,,.

Према истраживањима Палића, који се бавио биологијом и екологијом наше лисице на подручју Делиблатске пешчаре и неких суседних ловишта, запазио је на терену за време сушних лета долази до експлозије популација глодара, а посебно хрчкова и текуница. Као последица ове појаве, следећих година се повећава број лисица. При обиљу хране лисица је била у могућности да већи број окоћених лисичића и отхрани. При обиљу хране, при откопавању окота налажено је у једном окоту 10 до 12 младих, за разлику од ранијих година када је налажено свега 4-6.

Испитивања у брдовитим областима северне Немачке о потребама у храни европске лисице), показују просечну дневну потребу од 850 г или 312 кг годишње. Какве су процентуалне количине појединих хранива у току године лисице, за подмиривање тих потреба свака лисица треба да има на располагању у току године: 5.320 мишева, 51 зеца, 4.000 разних инсеката и 75 кг разних биљака. Зечеви могу бити замењени неком другом врстом дивљачи као на пример: срном или пернатом дивљачи (фазанчићима, првенствено из вештачке производње пуштених у ловиште, дивљим паткама, пољским јаребицама и др.). Потребно је истаћи да различита хранива смирују глад лисица за различит временски период. Ако на пример лисица једе искључиво мишеве она је после осам (8) часова поново гладна, док је дивљач засићује шест (6) часова, инсекти четири (4), а биљке два (2) часа.

Испитивањима Палића, утврђено је да потребе у храни наше лисице зависе од њене телесне масе, а износила је између 0,50 до 1,00 кг дневно. Врста хране је условљена боравиштем, годишњим добом и расположивости плена. Основну храну лисици чине: мишеви, текунице, зечеви, фазани и домаћа живина. Запажено је да је у време сунчаних дана посластица хватање гуштера на пропланцима Делиблатске пешчаре.

Улажењем лисице у економска дворишта, она је изменила и начин своје исхране, па се почела хранити претежно незатрпаним лешевима домаћих животиња, мртво рођеним младунцима, плацентама и кухињским отпацима. Својим деловањем човек је обезбедио лисици још један извор лаког плена, а то је уношење у ловишта великог броја фазанчића који нису припремљени адекватно за самосталан живот у ловишту.

Када се скупе сви набројани услови, а што је случај у многим земљама Европе, па и код нас, онда се као резултат свих тих еколошких поремећчаја јавља повећање броја лисица по јединици површине ловишта. Код гушће популације једне животињске врсте, контакти између јединки те врсте постају чешћи, па долази до избијања болести карактеристичних за ту врсту или територију. Пошто се у овом случају ради о месоједу, ту долази до појављивања беснила, а могућа је и масовна појава шуге. Ова појава је десетковала број лисица у Војцводини у периоду од почетка 2000. па све до 2006. године. Било је ситуација у појединим ловиштима да су налажене ,,скоро голе-без длаке,, живе лисице, које су касније за време зиме масовно угињавале. Сва обољења која се масовније јављају у одређеној популацији, услед поремећених еколошких односа у одређеној популацији, па тиме и појава шуга, и вирус беснила, јављају се у улози биолошког регулатора прекомерног броја лисица.

Извор: lorist.co.rs

Да ли знате која животиња поједе 312 кг хране годишње