Lovni turizam u Srbiji ima dugu tradiciju na većem broju uređenih lovišta. Srbija je zemlja dobrih lovnih terena, dobrih lovaca I dobrih domaćina.

Jeleni lopatari ime su dobili po karakterističnim rogovima koji se šire u „lopate” i mogu biti teški i više od pet kilograma. Imaju ih samo mužjaci. Kad se završi sezona parenja, rogovi otpadaju. Stariji mužjaci ostaju bez njih već početkom marta, a nove dobijaju u junu, dok je kod mlađih životinja ovaj proces nešto sporiji, pa oni ukrase na glavi gube u maju, a novi im izrastaju u avgustu.

Jelen lopatar (lat. Dama dama) je sisar iz reda papkara (lat. Artiodactyla) i porodice jelena (lat. Cervidae). 

Jeleni lopatari su plašljive životinje. Tokom dana se kriju, a u sumrak i zoru izlaze na proplanke i pašnjake. Jedu travu i lišće, a zimi, kad ne mogu da biraju, hrane se i lišajevima, grančicama i korom drveća. Kad zaveje sneg, pomažu im i lovci, ostavljajući im seno i so. Tokom hladnih dana u potragu za hranom odlaze i dok ima dnevnog svetla. Ostatak vremena provode preživajući hranu. Zahvaljujući oštrom njuhu, mogu da osete čoveka na udaljenosti od 400 metara. Najopasniji neprijatelj odraslih životinja je vuk, pogotovo tokom zime kada gladni čopori krenu u lov. Mladunci su u opasnosti od risova i lisica, a u nižim predelima zimi ih napadaju i psi lutalice.

Rasprostranjenost: Njegova postojbina su zemlje oko sredozemnog mora, a u ostala evropska lovišta je unošen u ranijem periodu i svuda se prilično dobro klimatizovao.

Opis: Po spoljašnjem izgledu je sličan običnom jelenu, ali je od njega manji i lakši. Građen je proporcionalno i čvrsto. Telo mu je ovalno izduženo, vrat dosta kratak, noge vitke. Glava mu njije toliko izdužena. Naraste u dužinu oko 1,4 m, u visinu oko 1,0 m. a rep mu je dugačak oko 25 cm. Mužjak može da bude težak i preko 100 kg, a ženka oko 50-70 kg. Imaju 32 zuba i nemaju očnjake. Potpuno izrasta tek u šestoj godini, ali je za rasplod zreo već u drugoj godini.

Boja dlake se razlikuje leti i zimi. Živi oko 20-25 godina.

Mužjak lopatara nosi rogovlje (parogovi) koje u četvrtom rastu dobije lopatasti oblik. Razvijaju se takođe pod kožnom navlakom. Krajem septembra, početkom oktobra rogovlje je očišćeno od kožne navlake. Ivična linija gornjeg spoljašnjeg dela roga okićena je mnogim kratkim parošcima, čiji broj i veličina zavise od kvaliteta ishrane. Ovo rogovlje nema ikre kao kod srnadaća i običnog jelena.

Razmnožavanje: parenje počinje u oktobru i traje do polovine novembra. Prisutna je borba između mužjaka za pravo na parenje. Bremenitost kod ženke lopatra traje 8 meseci. U junu ženka oteli obično samo jedno, a ponekad i dva teleta, koji ostaju uz majku od sledećeg parenja.

Ovu vrstu jelena na Fruškoj gori možete videti u lovištu Vorovo, kod Erdevika. U Srbiju ova vrsta je naseljena sredinom prošlog veka. Najveći deo populacije se nalazi unutar ograđenih lovišta (gatera), a najpoznatija odgajališta su Vratna kod Negotina, Hrastovača kod Subotice, Karađorđevo kod Bačke Palanke, Vorovo na Fruškoj gori i Trešnja na Avali.

 Izvor:politika.rs

Jelen lopatar: Karakteristike ove graciozne životinje