Mrki medved je najveća zver u Evropi i važan deo dobro očuvanog ekosistema. Nacionalni park Tara je dom za preko 50 jedinki i predstavlja pravi „rasadnik“ ove vrste.

Mrki medved  (Ursus arctos) je zver iz porodice medveda, široko rasprostranjena u severnoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Severnoj Americi populacije smeđih medveda često se nazivaju grizli. Kada je Evropa u pitanju, stabilne populacije mrkog medveda održane su u centralnoj i istočnoj Evropi i u Skandinaviji. Ograničena veličina raspoloživog staništa i veliki prostor potreban za život svakog medveda, onemogućavaju značajniji rast populacija, zbog čega se ovaj medved svrstava u retke i zaštićene vrste.

Opis

Mrki medved ima zdepasto telo koje se završava kratkim repom, šiljatu njušku, zaobljene uši, snažne vilice i jake, oštre zube. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Ima strahovitu snagu. Čeljustima može odvući plen mase i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama, i dobro plivati. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.

Ishrana

Mrki medvedi su svaštojedi. Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u mesoždere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoljavaju biljnom hranom – jedu bobice, voće, korenje, trave, mladi kukuruz, žir bukve, kesten. Ostatak njihove hrane sačinjavaju beskičmenjaci, riba i strvine većih životinja. Ponekad napada i krupnije sisare – srndaće, jelene, losove. U Severnoj Americi, mrki medved ponekad ubije i pojede znatno manjeg Američkog crnog medveda.

Mrki medved na Tari

Na Tari živi pedesetak mrkih medveda. Zaštićena su vrsta i lov na njih je zabranjen. Važe za opasne životinje, ali oni se, u stvari, plaše ljudi. U našim krajevima napadi medveda su izuzetno retki. Čovek je izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda.

Ponekad „posete" naselja, ali ne napadaju ljude. Kada naprave štetu domaćinstvu, država je nadoknađuje. Posetioci Nacionalnog parka Tara mogu da ih posmatraju u pratnji vodiča na dva hranilišta. Tamo im se ostavlja hrana - kukuruz, biljke, ali i leševi uginulih domaćih životinja - pa ako imate sreće, možda neki od medveda ogladni baš kada ih posetite.

Posmatranje medveda na Tari predstavlja jedinstveno iskustvo i odvija se u bezbednim osmatračnicama. Tura za posmatranje se organizuje u manjim grupama (do tri osobe),  a verovatnoća da ćete ugledati ovu vrstu je velika, ali nije u potpunosti zagarantovano. Raniji procenat uspešnosti je bio oko 60%. Pre nego što odlučite da odete na Taru i posmatrate mrkog medveda, unapred se raspitajte oko uslova i proverite slobodne termine.

Agroinfo.rs

MRKI MEDVED: Saznajte kako ova vrsta živi kod nas i gde je možete posmatrati?