Иако се чини да је наводњавање земљишта потпуно једноставна ствар, треба знати да квалитет воде којом се наводњава директно утиче на квалитет наводњавања и крајњи резултат.

А квалитет воде за наводњавање одређују њена физичка и хемијска својства.

Температура је главно физичко својство воде за наводњавање. Ниске температуре воде неповољно утичу на раст и развиће нарочито оних биљака које воле топлоту. У условима наше климе у такве биљне врсте спадају повртарске културе и делимично кукуруз. Неповољан утицај претерано хладне воде се огледа у успоравању и привременом заустављању раста биљака и појави жуте боје на њивама. Овакво стање траје све док се земљиште поново не загреје. Овај утицај, чак и ако је краткотрајан, негативно се одражава на принос. Хладна вода расхлађује земљиште, смањује микробиолошку активност, мањи је садржај елемената у приступачном облику, слабије је њихово усвајање, јер се абсорпција из хладног земљишта (испод 20° Ц) смањује. Оптимална температура воде за наводњавање је око 29 до 30° Ц, а према америчким подацима око 27° Ц. Иначе минимална температура воде за наводњавање, коју чак и најосетљивије биљке подносе без оштећења, износи 19 до 20, а максимална 34 до 35° Ц.

Када су у питању хемијска својстава воде за наводњавање, не смеју се употребљавати воде које су загађене отпацима индустрије, јер је таква вода штетна не само за земљиште и биљке, већ може бити штетна и за људе.

Савремена техничка решења у наводњавању
Савремена техничка решења у наводњавању или системи за наводњавање могу бити различити, али циљ наводњавања је увек исти - а то је већи принос. Несумљиво је да наводњавање има својеврсну улогу у повећању производње, с обзиром на ограничене могућности повећања обрадивих површина.

Техника наводњавања напредовала је заједно с развојем ове мере и достигла висок степен, па се данас вода може довести и на просторе које раније, због рељефа, није било могуће наводњавати. Појавили су се нови начини наводњавања, али су истовремено усавршавани у класични.

Зато се данас може тврдити да нема лоших начина наводњавања нити лоших техничких решења. Сви су они пођеднако добри за одређене услове. Има, међутим, лоших корисника система за наводњавање.

Далеко најзаступљенији у свету су површински начини наводњавања, који неће изгубити примат ни у будућности. Ово због тога јер се тако користе природни услови без великих улагања, а потребно је и мање енергије. Превазиђени су, међутим, примитивни системи за површинско наводњавање, као и класична техника довођења и развођења воде.

Нови системи за наводњавање углавном подразумевају да се вода доводи поџемним цевоводима. На хидранте се прикључују преносни заливни цевоводи, а вода директно пушта у бразде и преливне леје. Нема развођења воде нити заливање одока, јер се регулише проток воде и остварују одређене заливне норме. Преносни заливни цевовод није више само од алуминијума и крутих пластичних материјала, већ се користе и флексибилна црева која се премештају с једног на други хидрант брзо и механизовано. Дода ли се свему овоме да се троши знатно мање енергије, не изненађује што се понегде у вишегодишњим засадима с вештачке кише прелази на површинско наводњавање земљишта.

Системи за наводњавање "кап по кап"
Системи за наводњавање "кап по кап" данас су веома популарни, јер имају много предности. Каже се да они штеде време и новац, а ево како и зашто.

Наводњавање "кап по кап":
1. Не захтева нарочито одржавање
2. Једноставно и лако се инсталира
3. Сврстава се у јефтиније системе за наводњавање
4. Одлично је решење код биљака које се прихрањују водотопивим ђубривима
5. Има подесив режим (интензитет) наводњавања
6. Пружа идеално искоришћавање укупне количине воде за наводњавање, без непотребног разбацивања
7. Залива се директно и искључиво само корен биљке
8. Не дозвољава да биљке трпе нагле промене нивоа влажности

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Наводњавање земљишта