Zemljište utiče na biljke koliko i spoljašnji činioci. Zemljište je prirodna podloga iz koje biljke crpe esencijalne elemente koji su nepohodni za njihov pravilan rast i razvoj.

Kako je zemljište prvi i osnovni uslov za ostvarivanje visokih i sigurnih prinosa u svakoj biljnoj proizvodnji, poznavanje karakteristika zemljišta pomaže nam da ga efikasno održavamo i iskoristitimo na najbolji način. Plodnost zemljišta nije samo pitanje količine hranljivih sastojaka koje ono sadrži već je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Produktivna sposobnost zemljišta je faktor koji određuje produktivnost poljoprivredne proizvodnje i podrazumeva sposobnost biljaka da se preko korenovog sistema snabdevaju vodom i nepohodnim mineralnim materijama.

Faktori koji ugrožavaju plodnost zemljišta mogu biti: smanjenje zaliha organske materije, zbijanje zemljišta, kvarenje strukture i pogoršanje vodno-vazdušnog i toplotnog režima, smanjenje biološke aktivnosti, tj. poremećaja u broju i zastupljenosti različitih grupa korisnih mikroorganizama, zaslanjivanje, alkalizacija I zakišeljavanje zemljišta, erozija, privremeni i trajni gubici zemljišta usled promene namena korišćenja poljoprivrednog zemljišta i drugo.

Agrohemijska plodnost zemljišta podrazumeva hemijske osobine zemljišta koje su određene sadržajem makro i mikroelemenata (N, P, K, Ca, Mg, S, Fe, Zn, Mn, Cu, Co, Mo, B, Se, Si, Na, Cl i drugi) i odsustvom rastvorljivih oblika štetnih elemenata (neki teški metali, radionuklidi I slično).

MAKROELEMENTI

To su hemijski elementi koji su biljkama potrebni u većim količinama uglavnom se koriste za izgradnju biljke kao strukturna komponenta ćelije, masti, proteina, enzima, hlorofila i dr.
Kalijum ( K ) je važan za metabolizam biljaka. Utiče na usvajanje i transport svih hranljivih materija i vode, regulisanje pH vrednosti ćelijskog soka, regulisanje osmotskog pritiska i rast mladog tkiva. Povećava otpornost na bolesti. Nedostatak kalijuma kod najstarijih listova biljke na ivicama izaziva hlorotične i nekrotične pege i uvijanje lista. Visok odnos N:K u zemljištu nepovoljno utiče na prinos i kvalitet ploda.
Magnezijum ( Mg )je važan sastojak hlorofila i fizioloških procesa u biljkama. U nedostatku magnezijuma zaustavlja se proces fotosinteze i razgradnja hlorofila. Posledice nedostatka magnezijuma uočavaju se na najstarijim listovima biljaka u vidu intervenozne hloroze, kada nervi ostaju zelene boje, a površina između njih dobija žutu boju. 
Kalcijum ( Ca ) je element od izuzetnog značaja na strukturu ćelijskih membrana. Ukoliko je odsutan dolazi do pucanja ćelija. Kalcijum utiče na deobu ćelija, rast i izduživanje korena, otpornost biljke na bolesti. Nedostatak kalcijuma se uočava na najudaljenijim delovima biljke i na mladom tkivu (vrh korena, ivice listova, plodovi). 
Sumpor (S ) ulazi u sastav proteina, enzima, koenzima i aminokiselina. Nedostatak sumpora se vidi na mladim listovima, obzirom da je sumpor nepokretan u biljci. Biljka zaostaje u rastu, lišće počinje da žuti, a stabiljke postaju krte. 

Azot ( N ) je element neophodan za vegetativni i generativni rast i razvoj biljaka. Nedostatak azota uzrokuje smenjenje rasta biljaka, žutu boju lista, smanjenje plodova i smanjenje otpornosti biljaka prema bolestima. Višak azota izaziva prekomeran rast vegetativnih organa biljaka, dok se generativni rast smanjuje, sazrevanje plodova je sporije i povećana je osetljivost biljke na bolesti. 

Fosfor ( P ) je element koji je neophodan za rast generativnih organa, rast biljaka, deobu ćelija, bolje ukorenjavanje biljaka, razvoj semena i ploda i sazrevanje ploda. Nedostatak fosfora usporava rast biljaka kao i stvaranje listova i cvetova. Višak fosfora se retko javlja, a ako se pojavi izaziva smanjeni rast biljke, a listovi dobijaju tamne mrlje.

MIKROELEMENTI

To su hemijski elementi koji su takođe bitni za narmalan rast i razvoj biljke, ali ga biljke trebaju u manjim količinama.
Bor ( B ) omogućava razvoj cvetova, fertilnost polena, nastanak plodova i pravilan razvoj ploda. Nedostatak izaziva sušenje bočnih izdanaka plodova i smanjenje prinosa. Višak se ispoljava kao hloroza na listovima.
Cink ( Zn ) ima višestruki uticaj, a najvažniji je u formiranju hlorofila. Cink sprečava nakupljanje suvišnih kiselina u lišču i učestvuje u disanju ćelija. Nedostatak se uočava na bočnim izdancima biljaka, a pri većem nedostatku može doći do smanjenja prinosa. 
Gvožđe (Fe) je važan element za proces fotosinteze. Gvožđe povećava otpornost prema suši i bolestima, a u plodovima reguliše sintezu vitamina. Nedostatak gvozđa nastaje na alkalnim zemljištima, a manifestuje se kao hloroza između nerava lista. Ukoliko je nedostatak veći, lišće pobeli ili dobije spržen izgled.
Mangan ( Mn ) je važan mikroelement jer je on specijalni aktivator enzima. Vrši ulogu biokatalizatora u formiranju hlorofila i poboljšava formiranje skroba i šećera u biljkama. Kod alakalnih zemljišta može da se javi nedostatak mangana. Ispoljava se na lišću u vidu hloroze.
Molibden ( Mo ) ulazi u sastav hloroplasta biljaka i važan je činilac fotosinteze. Reguliše transport gvožđa kroz biljku i doprinosi usavajanju azota. Nedostatak prouzrokuje savijanje starijeg lišća po sredini.
Bakar ( Cu ) utiče direktno i indirektno na mnoge fiziološke procese u biljci, povećava prinos, povećava kvalitet ploda i ubrzava sazrevanje. Pri nedostatku bakra dolazi do slabije oplodnje, mlade biljke venu, a lišće dobija pepljastu boju i suši se.

Izvor:hannainstruments.rs

Šta su makro i mikroelementi i njihov značaj za biljku