Zavisno od vaše svakodnevne prehrane, hrana na bazi soje poput sojinog mleka, tofu sira i slično može da zvuči kao klasična „zdrava“ hrana. Međutim, prehrambeni proizvodi bogati sojom dobili su zastrašujuću reputaciju da predstavljaju „rizik za zdravlje“.

Prema pojedinim ranijim istraživanjima povećani unos soje može da poremeti rad hormona, štitne žlezde, pa čak i da dovede do pojave raka. Prilično zastrašujuće. Sa druge strane vegetarijaci, vegani i ljudi na dijetama dosta zavise od prehrambenih proizvoda bogatih sojom, jer je to jedna od uobičajenih alternativa za meso.

Postavlja se pitanje šta je tačno? Da li soja zaslužuje zdravstveni oreol ili treba da je izbegavamo?

Generalno, namirnice na bazi soje osiguravaju biljni izvor proteina, mnoštvo mineraal i vitamina koji su presudni za smanjenje rizika od hroničnih bolesti. Naravno, tu su i vlakna koja pomažu da se najedemo i osećamo zadovoljno.

Kolika je hranljivost soje?

Na primer, pola čaše sirovog, čvrstog tofu sira ima 94 kalorije, malo više od 10 g proteina, 5 g masti i 227 mg kalcijuma.

Jedna šoljica sojinog mleka sadrži 110 kalorija, 8 g proteina i gotovo nikakvu masnoću (iako često sadrži dodatni šećer).

Iako su neke male studije godinama dovodile do zapaljivih novinskih naslova o zdravstvenim rizicima soje, važno je razmišljati iz ugla celokupne ishrane. Ako jedete hranu biljnog porekla u njenom najbližem prirodnom obliku (najmanje obrađenom) to je super hrana. Ako uzimate suplemente napravljenih od jedinjenja iz soje – to nije super hrana.

Zašto je soja kontroverzna?

Da bismo na ovo pitanje odgovorili moramo da se vratimo u devedesete, kada je soja postala popularna. U to vreme mnogi stručnjaci su verovali da soja ima moć da se bori protiv ozbiljnih problema, poput bolesti srca, pa čak i raka. Na kraju krajeva, ljudi iz Azije jedu tonu soje, a opsežne i dugotraje studije su pokazale da su ove populacije imale znatno niže stope bolesti srca i raka dojke u odnosu na ljude iz SAD-a.

Međutim, samo zato što su ljudi konzumirali puno soje, ne znači automatski da je soja ključ njihovog superiornog stanja. Nebrojani niz faktora, uključujući genetiku, način života i ostatak njihove prehrane, takođe, igraju veliku ulogu.

Kada su naučnici počeli pažljivije da istražuju soju, kako bi otkrili zbog čega je ona tako zdrava, naišli su na iznenađenja. Ispostavilo se da soja sadrži jedinjenja slična estrogenu koja se zovu izoflavoni. Pojedina istraživanja sugerišu da bi ova jedinjenja mogla da pospeše rast nekih ćelija karcinoma, da smanje plodnost ženama i da poremete funkciju štitne žlezde. Dodatno, neki zdravstveni naučnici kažu da soja može da oponaša estrogen u telu, što može da dovede do disbalansa hormona.

Sa druge strane, istovremeno, druga istraživanja pokazuju da konzumacija soje može da izleči povišeni holesterol i da pomogne ženama da se nose sa simptomima menopauze. Po njima, iako celo zrno soje sadrži prirodne biljne estrogene, oni su mnogo slabiji od ljudskih hormona i ne bi trebalo da brinemo.

Ako sad uporedimo sve ovo, jasno je zašto je soja postala izvor masovne prehrambene zbrke.

Šta danas znamo?

Kao i za bilo šta drugo, naučnici i stručnjaci još uvek ne znaju sve o soji. Ali, istraživanja sprovedena poslednjih godina sugerišu da umerena konzumacija minimalno prerađene hrane na bazi soje, ne samo da nije loša, već ima niz prednosti.

Soja može da smanji rizik od određenih karcinoma, kao i od nekih hroničnih bolesti. Istraživanja pokazuju da umerena konzumacija soje može malo da smanji rizik od karcinoma creva i da ima zaštitni efekat kod ljudi koji su preživeli karcinom prostate.

Takođe, soja može da poboljša plodnost i da pomogne kod valunga u menopauzi. Opet je naglasak na količini, odnosno da se ne jede previše.

Svakodnevno konzumiranje preko 100 mg sojinih izoflavona (ekvivalent 16 šoljica sojinog mleka) je povezano sa smanjenom funkcijom jajnika, pokazalo je istraživanje časopisa “Journal of Nutrition”. Ali, umerena konzumacija soje ne predstavlja problem.

Konzumacija soje umesto mesa verovatno će zaštiti srce. Naglasak je na reči verovatno.
Rana istraživanja sugerišu da bi soja mogla da pomogne u smanjenju nivoa lošeg holesterola. Međutim, najnovija istraživanja su pokazala da to možda nije slučaj, a 2008. godine “Američko udruženje za srce” izjavilo je da nema dovoljno dokaza koji bi sa sigurnošću mogli da kažu da soja smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Ipak, pretpostavlja se da soja ima neke prednosti. Generalno, zamena hrane životinjskog porekla sa biljnom hranom, poput soje, smanjuje unos zasićenih masti i povećava unos vlakana, a kombinacija ova dva faktora svakako pomažu srcu.

 Agroinfo.rs

Da li je soja dobra ili loša po naše zdravlje? Evo šta kaže nauka