Divlji krastavac: Od davnina se gaji zbog svoje lekovitosti, dok ga kao povrće verovatno slabo poznajete

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Divlji krastavac /Ecballium elaterium/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva. Ova biljka je poznata pod nazivima strcaljka, morski krastavac, kineski krastavac.

Zbog svoje lekovitosti biljka se koristi više od 2000 godina na području oko Sredozemnog mora i severne Afrike, najviše na području Turske, Kipra kao i  u Dalmaciji i Istri. Divlji krastavac efikasan je kod srčanih tegoba i lošeg rada bubrega. Takođe se često koristi za izazivanje dijareje (naročito kod trovanja). Seme krastavca pomaže kod problema sa sinusima, a koren uspešno ublažava bolove u zglobovima. Listovi se koriste kao moćan purgativni i diuretik, te za izbacivanje tečnosti iz digestivnog sistema, kod edema i nakupljanja tečnosti oko organa, zatim kod bubrežnih i srčanih tegoba. Prema receptu narodne medicine , sveži list se koristi kao oblog za hemoroide koji krvare. Upotreba divljeg krastavca u lečenju najtežih bolesti, poput raka, nažalost se pokazala neuspešnom.

Pored lekovitih svojstava, postoje i neki otrovni delovi biljke, kao što su: sveži mlečni sok od lišća i zrelog voća. Simptomi trovanja krastavcem su povraćanje, jaki bolovi u stomaku i crevima i proliv, a u većim količinama postoje jaki grčevi, pa čak i smrt. 

Ako hoćete da dobijete sok od plodova, onda bi trebalo da budu sveži. U suprotnom, plodove bi trebalo osušiti. Plodovi biljke se suše u hladovini ili u sušnici na temperaturi do 45 stepeni.

Osušeni plodovi su tamnozelene boje, bez mirisa i gorkog ukusa. Dozvoljena je vlažnost do 13%. Osušena biljka se pakuje u kese. Čuvaju se na suvom mestu, gde ima strujanja vazduha. Za lakše sušenje, neki travari stavljaju plodove na konac. Od 12 kg svežih plodova se dobija 1 kg sušenih.
Divlji krastavac je trajna, dlakava, mediteranska biljka koja raste uz zidove, na nasipima i napuštenim zemljištima. Ima srcolike dlakave listove i žute jednopolne cvetove. Plod je dlakav, duguljast iz kojeg pri branju zrelog ploda, štrcaju semenke. Razmnožavanjese vrši semenom. 

Setva se vrši s proleća ili tokom leta direktno u basti na dubini oko 2-5 cm.Ili naklijavanjem u maramici,čim isklija prebacuje se u bašti. Klijanje počinje pri temperaturi iznad 18 C , isklija za 3-15 dana Zahteva svetlost i umerenu vlažnost. Biljka ima plitak koren s time je neophodno redovno navodnjavanje.

Izvor:bonapeti.rs

Divlji krastavac: Od davnina se gaji zbog svoje lekovitosti, dok ga kao povrće verovatno slabo poznajete

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ova biljka raste na livadama, svetlim šumama i na čistinama planinskog i subalpskog pojasa. Veoma je rasprostranjena i na našim prostorima a često je možemo videti na mestima gde raste i Mrazovac.

O tamjanu, smoli drveta koje raste u Severnoj Africi, i njegovi lekovitim svojstvima govorio je doktor Branimir Nestorović.

Ruzmarin je lekovita, aromatična biljka koja se koristi u fitoterapiji, kozmetici i vrlo je popularan začin. Med od ruzmarina poboljšava cirkulaciju, pa je dobar izbor za sve one koji imaju kardiovaskularne probleme.

Rakija travarica je aperitivno piće. Može biti bistro i maslinasto-zelene i smeđe boje, u zavisnosti od toga koje se trave i koji njihovi delovi koriste za njeno spravljanje

Iako je čaj važan i lekovit napitak, te ga treba piti redovno, a ne samo kada imamo zdravstvenih tegoba, ipak postoje preporučene doze koje ne treba prelaziti.

Zagađenje vazduha predstavlja vrlo ozbiljan problem koji može dovesti do komplikacija kako kod osetljiivih grupa, tako i kod potpuno zdravih ljudi. Iz ovih razloga vrlo je korisno koristiti određene biljne vrste koje će zaštiti pluća od aero zagađenja.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета