Originalna sorta vasabija je skupa i relativno teško uspeva jer je osetljiva i teška za uzgajanje.

Vasabi ili japanski ren nije otporan na zimske uslove, pa se stoga uzgaja u saksiji, u vlažnoj zemlji bogatoj hranljivim materijama. Na mestu zaštićenom od mraza vasabi cele godine formira jestive listiće blagog ukusa. 

Divlji oblik (Wasabia japonica)  Dostiže 45 cm visine sa listovima u obliku srca i belim cvetovima. Cveta u aprilu i maju, a karateristike ukusa su neravnomerno raspoređene u korenu, pri čemu je gornji deo ljući. Nakon otprilike pola godine, rizom počinje da se širi i ukorenjava, i može da dostigne 5-15 cm. Vasabi je veoma bogat hemikalijom poznatom kao izoticijanat, istom onom pronađenom u brokoliju i kupusu, a koja ima antikancerogena svojstva. Veruje se da vasabi može sprečiti i rast bakterija koji uzrokuju zubni karijes. Vasabi sadrži velike količine provitamina A, glikozida, vitamina iz B grupe, vitamin C i mineralne soli, od kojih najviše sumpor.

Primećen je tek nakon drugog svetskog rata, čak i tada pominjan je jedino kao dodatak hrani, a o njegovim lekovitim svojstvima nije bilo ni reči. Njegova prvobitna namena bilo je da spreči kontaminaciju bakterijama ribe koja se transportovala od obale Japana prema gradovima. Iako su prednosti vasabija velike, potrebno ga je konzumirati umereno. Ako preopteretite telo vasabijem, možete da uništite svoju jetru jer telo neće moći da procesuira toksine. Takođe, imajte na umu da neki ljudi mogu da budu alergični na vasabi.

Pošto je Japancima vasabi veoma važna namirnica oni su je predstavili saveznicima, ali na način da su ga napravili od rena pod pretpostavkom da stranci neće znati razliku. Upravo takav vasabi koji je još tada dizajniran za zapadne zemlje koristi se i dan danas.

Izvor:bonapeti.rs

Vasabi je koren i važi za jednu od najzdravijih namirnica