Иако је забрањена употреба три инсектицида за које се сматра да су опасни за пчеле, сумња се да их ратари и даље купују на црном тржишту и примењују. Пчелари окупљени у СПОС решени су да стану на пут оваквој пракси

Србија усклађује своје законодавство са ЕУ и пре пар година забранила је третман семена сунцокрета и кукуруза инсектицидима неоникотиноидима (имидаклоприд, тиаметоксам и клотианидин) за које се сматра да су штетни за пчеле. У међувремену, ЕУ је потуно забранила њихову примену на отвореном простору и убудуће ће се смети користити само у стакленицима.

Очекује се, како преноси Савез пчеларских организација (СПОС), да оваква пракса ускоро почне да се примењује и у Србији и то је један од закључака недавно одржаног састанка којем су присутвовали председник СПОС и шеф фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде Ненад Милојевић.

Оно што према наводима СПОС плаши српске пчеларе јесте нелегална примена спорних неоникотиноида које српски пољопривредници купују на црном тржишту.

Пчелари окупљени у СПОС решени су да стану на пут оваквој пракси и у договору са шефом фитосанитарне инспекције договорили су:

1. Да се позову сви пчелари и савесни пољопривредници да анонимно пријаве СПОС-у (па ће СПОС пријаву проследити надлежним инспекцијама) или директно инспекцији, свако сазнање о томе да неко третира семе сунцокрета или кукуруза забрањеним неоникотиноидима, или пак да продаје пестициде увежене „црним каналима“ у свом домаћинству.

2. Након прослеђивања пријава инспекцији, инспекција ће службено ангажовати полицијске органе, као и тржишну инспекцију, и проверити тачност пријаве, те предузати одговарајуће мере. Сада је сваком од нас на располагању да у свом селу, граду или општини искоренимо продају нелегалних пестицида, и то морамо да урадимо ОДМАХ, већ сада, а не кад дође тренутак за селидбу на сунцокрет 2019. године, јер ће тада бити касно. Проблем са нелегалним пестицидима је у томе што они званично нису предмет рада фитосанитарне инспекције која се бави само применом легално регистрованих пестицида. Црно тржиште је предмет рада полиције и тржишне инспекције, а пестициди на црном тржишту се сматрају опасним материјама, а не пестицидима. Међутим, фитосанитарна инспекција итекако може да „ангажује“ полицију и тржишну инспекцију, али мора да располаже пријавом оних који се баве нелегалном применом или нелегалном дистрибуцијим пестицида.

3. Поред свега овога, наредне године, када сунцокрет буде засејан и крене да ниче и расте, фитосанитарна инспекција узорковаће одређени број парцела (најбоље по пријави, или случајним избором, пре свега у крајевима где је ове године било тровања, што значи да је било нелегалне примене неоникотиноида), и обавити анализу биљака на присуство спорних неоникотиноида. Једна таква анализа кошта око 32.000 динара (и држава ће у ту сврху морати да одвоји значајну суму), те молимо да све пријаве буду озбиљне и што је поузданије могуће.

Из СПОС наводе да иако је било много говора о тровању пчела на сунцокрету ни ова организација, као ни инспекција нису добили ни једну пријаву тровања. Зато моле пчеларе да тровња обавезно пријаве Одбору за заштиту пчела СПОС.

Образац пријаве налази се на свакој омотници часописа ”Српски пчелар“ и на сајту СПОС.

Агроинфо/Агроњуз / од 10.08.2018.

ИАКО ЗАБРАЊЕН, КУПУЈЕ СЕ НА ЦРНО: Пчелари да пријаве употребу неониктиноида, инсектицида који убија пчеле