Вишевековна традиција гајења пчела у природном окружењу, најчешће у боровом дрвету која је у Европи угашена тридесетих година двадесетог века поново је, почетком 21. века, почела да живи кроз напоре природних пчелара да оснаже и обнове пчелињу популацију.

Историја пчеларења у дрвету

Пчеларење у дрвету је током старог и средњег века било везано за европске земље и то највише за Пољску и Немачку. Многи сачувани алати, чак и из петог века говоре о томе да је овај начин гајења пчела био заступљен у поменутим земљама. Тако су монаси из Источне Европе први писани запис о пчеларењу у дрвету оставили 900. године, а указ немачког цара Отона И из 940. године дозвољавао је развој овог заната у данашњој Гриневалдској шуми у Берлину, док је последњи зеидлер (пчелар у дрвету) заједно са својим пчелама нестао око 1550. године.

У Пољској је, међутим, ситуација била другачија. Тамо се традиција пчеларења у дрвету очувала све до 1930-их година, а последњи пчелар умро је 1967, а са њим се овај стари занат у Европи сасвим угасио.

Наступила је модернизација пчеларства и његово прилагођавање индустријској призводњи меда, па су кошнице у дрвету пресељене у издубљена дебла која су се постављала на платформе, затим су дебла спуштана на земљу, да би их на крају заменила кошница од танких зидова са рамовима.

Са појавом тих кошница дошло је до кулминације модернизације у гајењу пчела па је тако уведена вештачка исхрана, најчешће у виду шећера, затим антибиотици у сврху лечења и хемијски производи за заштиту и дезинфекцију кошница. Такав третман пчелињака узроковао је генетске мутације и ослабио имунитет пчеле. Томе је допринела и миграција пчелињака, као и његова згуснутост у кошници.

Али, 2002. године, научници Хартмут Јунгиус и Пжемислав Навроцки, у руској републици Башкирији, открили су да се пчеларење у дрвету још негује у својој традиционалној форми. Ова област се налази између реке Волге и јужног Урала, заузима плодну и шумовиту област велике Руске Федерације. У њој се данас може пронаћи око 700 кошница у дрвету од којих се 30 одсто годишње самостално настањује.

Подстакнути новим открићем и жељом да се популација пчела обнови и оснажи природни пчелари широм света, усвојили су овај метод пчеларства и по угледу на своје уралске колеге почели на фармама, у природном окружењу да праве кошнице у дрвету користећи издубљена дебла која су постављали на стабла или на земљу. Ова кошница има за циљ да имитира природну кошницу и по положају и начину третирања јој је најближа.

Врсте природних кошница
Наиме, природна кошница у дрвету налази се на 4–8 метара висине где има мање влаге и где је зими топлије. То гнездо је мало, са малим отвором, дебелих зидова покривених прополисом. Краљица на саћу живи дуго. Кошнице су добро распоређене са 1–3 кошнице по километру квадратном. У њој долази до уобичајеног једногодишњег ројења, а гнездо са леглом није спутано и прати приоритет пчеле од 17 одсто трутова. Нема хемијских ни антибиотских третмана, нема сакупљања меда нити отварања кошнице. Пчеле не једу шећер, а кошница је пространа и састоји се од празне шупљине. Нема интервенције да би се предупредио губитак, а кошница се никада не сели.

Кошница на дрвету коју негује пчелар функционише слично као и природна кошница, с тим што се налази на мањој висини, од четири метра и дупло је већа, запремине око 80 литара. Она се, за разлику од природне, отвара два пута годишње. У пролеће, како би се извршила провера и у септембру када се врши и сакупљање меда. Све друго остаје исто: годишње ројење, просторност кошнице, пчеле се никада не хране шећером нити третирају хемијским средствима и матица живи дуго на саћу са леглом, а кошница остаје статична. Приликом сакупљања меда не долази до уништавања пчела у саћу. Такође, не уништава се ни природно трутовско легло.

Разлика између модерног и традиционалног пчеларења у дрвету
Овај метод пчеларења у потпуности се разликује од модерног метода са кошницама на земљи танких зидова и дрвеним рамовима, које су мале по површини и имају велики отвор. Такође, матицу пчелар обично замени после једногодишњег или двогодишњег циклуса. Кошнице су збијене, спречава се ројење, саће са леглом се често уклања да би се смањио број трутова, кошница се редовно третира хемијским средствима. Сакупљање меда је учестало, а кошница се отвара некада чак и једанпут недељно. Пчеле се понекад хране и шећером и постављају се рамови за лакши пренос саћа и легла међу кошницама. У њима долази до интервенције да би се спречио губитак, а кошнице се понекад селе.

Од напуштања традиционалног пчеларства и његовим модернизовањем, дошло је до генетичке мутације инсекта и његове мање отпорности на болести, а такође је редукована и плодност матице, тако да је сада проценат обнављања популације, самим тим и број пчелињака, знатно умањен у односу на време пре модернизације.

Пчеларење у дрвету, управо враћањем природи и неинтервенисањем настоји да обнови имунитет пчеле и оснажи је како би могла да се бори против болести, а такође и да реши проблем смањена плодности матице.
Тако да за оне који немају ништа против пењања на дрво и вишемесечног чекања како би сакупили мед, притом и надања да матица неће подбацити, није згорег пробати.

 Izvor:agromedija.rs

Пчеларење у дрвету – повратак природи