Породица Стевић из Ниша ове године почиње да се бави пчеларством, а на то су се, како кажу, првенствено одлучили због тога што њихова деца обожавају како мед, тако и остале пчелиње производе. Уз овај хоби, план им је за почетак да мед производе само за себе, а касније да можда и зарађују од тога.

„То су неки планови, али видећемо како ће све да се развија. Пчеларење није лако, то смо закључили изучавајући литературу о томе, али и у разговору са пријатељима који се тиме већ баве. Ми смо на њиховим кошницама учили неке основне ствари, надамо се да ћемо се уклопити у све то и да ћемо касније и повећати број кошница. Почињемо са пет кошница пре багремове паше, која је најиздашнија. Она би требало да подстакне пчелиња друштва да се роје, па да их касније пребацимо у друге кошнице. То је природно размножавање, којим планирамо да добијемо још две до три кошнице, затим да купимо још неке и да дођемо до бројке од петнаестак“, каже Сања, која ће првенствено бити задужена за бригу о пчелама, уз подршку и помоћ супруга Владе.

Претходна година је била јако лоша, искусни пчелари кажу да не памте гору у последњих 50 и више. То што почињу одмах након такве године Стевиће не плаши, јер су, како кажу, природни услови нешто што је променљиво и на шта не могу да утичу, али се надају да ће ове године бити много боље.

С друге стране, Ненад Милојковић из Ниша већ је 12 година активно у пчеларству, озбиљно се тиме бави, а како је тренутно без посла, то је његовој породици и значајан извор прихода. Поред меда, ваде и продају и полен, пергу, прополис, матични млеч, а праве и мешавине пчелињих производа са различитим лековитим биљкама.

„Пчеларством сам почео да се бавим уз таста, који је дуго у тој причи. За разлику од њега, који се тиме бавио традиционално и само због меда, ми се трудимо да од пчеле узмемо све што може да пружи. Једина ствар коју још увек не радимо, а у плану нам је, јесте да вадимо и пчелињи отров. То је врло скуп пчелињи производ који откупљују фармацеутске индустрије, али за то треба доста кошница, времена и знања да би се он сакупио“, објашњава Милојковић и додаје да им је тренутни план да, као чланови Савеза пчеларских организација Србије, уђу у пројекат „Река меда“, преко кога би по теглама и загарантованим квалитетом били препознатљиви на нашем тржишту.

У данашње време, каже наш саговорник, када је много меда сумњивог квалитета на тржишту, јако је битно да купци знају да је мед који купују заиста мед, а Милојковићи све своје производе које продају дају на анализу Институту за јавно здравље. Они за сада имају око 60 кошница, али им је у плану проширење стада, чим се за то стекну услови.

„Имамо два пчелињака, један је према Церју, у насељу Папрат, и он је фиксни. Други је на почетку Заплања, њега селимо до Власине. Када је први багрем, спустимо се до Грејача, негде у Заплању будемо када је други багрем, а ако буде добра година и буде трећег багрема, тада будемо или испред Црне Траве или на Власини“, објашњава овај искусни пчелар и додаје да је прошла лоша година и те како утицала на друштва и да се види разлика између оних која су сељена и оних која су прехрањивана на сирупу, односно на шећеру.

Према речима Милојковића, од пчеларства може да се живи уз довољан број кошница, али и уз велики труд и рад, јер је пчеларство, како каже, класична пољопривреда, па о пчелама мора много да се зна и да се са њима ради стално.

Да је прошла година била јако лоша у целој земљи, а самим тим и на територији Нишавског округа, потврђују и из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Нишу.

„Због лоших временских услова у пролећном развоју пчелињих заједница, као и у самом периоду цветања главне пчеларске паше, односно багремове паше, дошло је до великих проблема који су се огледали у малој или готово никаквој производњи меда, са малим залихама хране“, каже Иван Рангелов, саветник у Пољопривредној саветодавној и стручној служби у Нишу.

„Као последица свега тога јавило се масовно угинуће пчелињих заједница и то углавном код пчелара који се тиме баве само из хобија, јер нису благовремено реаговали, док је код озбиљних пчелара угинуће било мање. Један од пресудних узрока овакве појаве је било и лоше и неблаговремено третирање против пчелињег крпеља, који су у комбинацији са разним вирусима и гљивицама довели до губитка пчелињих друштава до 60-70% на неким подручјима Нишавског округа. Пчелари морају знати да превентивне мере борбе против пчелињих крпеља почињу сада, а завршавају се пред зиму“, објашњава Рангелов.

Према његовим речима, у циљу смањења ризика пољопривредне производње пчелињих производа, па и меда, препоручује се да се пчелари не ослањају само на пашу из природе, већ би било идеално садити и сејати медоносно биље, у циљу сигурнијег приноса пчелињих производа, али и одржања и повећања плодности земљишта. Тако се може посејати фацелија, која по приносу може бити пандам багрему, затим жути звездан, есперзета и слично.

 Agromedia.rs

Пчеларство може бити јако исплативо