Med je slatka, gusta materija koju pčele proizvode iz nektara cvetova medonosnih biljaka, često leteći do njih i po nekoliko kilometara, dodajući mu svoje fermente i druge matereje, pa tako pretvaraju složene u proste, lako svarljive šećere.

Za dobijanje jednog kilograma meda odrasle pčele sabiračice naprave 80 do 100 hiljada letova i tom prilikom posete 2.000.000 cvetića bagrema ili 7.500.000 cvetića crvene deteline.

Prirodan pčelinji med je jedna od najznačajnijih namirnica izuzetno bogata mnogobrojnim hranljivim materijama velike fiziološke i preventivne vrednosti za ljudski organizam. Med obezbeđuje normalan rad mišića i srca, nervnog i endokrinog sistema, podstiče rad imunološkog sistema i poboljšava otpornost na infekcije.

Med sadrži 37 mineralnih materiјa ( aluminiјum, bor, gvoždje, јod, kalciјum, siliciјum, magneziјum, mangan, bakar, nikl, kalaј, olovo, sumpor, hrom, cink i dr, skoro sve aminokiseline (17) koјe dolaze iz nektara i polena, broјne vitamine (B1, B2, B3, B6, B12, S, N, A, K, E, folna kiselina), organske kiseline i aromatične materiјe.

Osobina svakog prirodnog, pčelinjeg meda je se, pre ili kasnije, kristališe. Ovom fizičom promenom svog agregatnog stanja med zadržava sve hranljive i lekovite osobine ne menjajući svoj sastav, što je naučno i dokazano. Zagrevanjem ovakvog meda u posudi sa vodom na temperaturi, do 40 stepeni C, med ponovo prelazi u tečno stanje ne gubeći ništa od svojih svojstava. Ukoliko Vam to ne smeta, mnogo je bolje med koristiti u kristalisanom stanju, pogotovo kada su kristali fini i sitni.

Specifična težina prosečnog meda (18% vlage) je 1,424 kg/l, pa je med skoro upola teži od vode. Zato jedan kilogram meda može da stane u teglu od 720 ml. Što je manje vlage u medu, to je njegova specifična težina veća. Viskozitet (lepljivost) meda je veća što je veća njegova gustina, a niža temperatura. Svetle vrste meda (bagrem) obično su blažeg ukusa, dok su tamniji medovi (lipa, šumski) obično jače arome i oporog ukusa .

Izvor:med.co.rs

Pravi pčelinji med