Пасуљ се већ дуго производи на пољима у нашој земљи. Ова култура није превише захтевна за гајење, али се упркос томе код наших повртара јављају грешке које резултирају ниским приносима пасуља.

Разлози неадекватних и ниских приноса су многобројни. Пасуљ се често сеје на најсиромашнијим парцелама, јер преовладава мишљење да га не треба ђубрити. Наравно, за остваривање високог приноса земљиште мора бити обезбеђено у хранивима. Количина хранива зависи од агрохемијске анализе и планираног приноса. Како наводи Виолета Велићковић, наш саветодавац требало би обезбедити 40-60 Н/ха, 70-90 кг П2О5 и 80-100 кг К2О/ха. Произвођачи поред тога што не ђубре усев често одаберу и најзакоровљенију њиву, што опет неминовно доводи до пада приноса.

Коришћење несортног и неиспитаног семена је чест узрок смањења приноса. Многи произвођачи сетву не врше на основу клијавости, апсолутне тежине и планираног броја биљака, већ одока сеју 80-90 кг семена/ха. Ово најчешће доводи до смањеног броја биљака на парцели. Количина употребљеног семена зависи пре свега од апсолутне тежине. Она се креће од 274-405 гр, с тога је за планиран број биљака од 420.000/ха потребно 150-190 кг/ха семена.

Изменом начина гајења кукуруза, смањено је гајење пасуља као међуусева, а повећане су површине под чистим усевом. Нажалост, и даље се користе одомаћене популације и несортно семе за сетву. На овакав начин се посеје око 40% површина под пасуљем.

За остваривање високих приноса сетва сорти детерминантног раста (чучавци) намењене гајењу у чистом усеву, мора бити са међуредним размаком од 45-50 цм. Сетвом на међуредни размак од 70 цм не обезбеђује се адекватан вегетациони простор, биљке не склопе редове у цветању, а у усеву је нижа релативна влага ваздуха, а самим тим смањена је и оплодња.

Заштити усева се често приступа неадекватно, примењују се хербициди који се користе у соји са истим количинама активне материје по ха. Пасуљ је осетљивији од соје на те концентрације и често се изазивају ожеготине и смањује принос.

Ниски приноси пасуља у Србији резултат су чињенице да је највећа површина под повом културом сконцентрисана на породичним домаћинствима, односно на малим парцелама. Евидентан је и благи пад под површинама са пасуљем у последњих 10 година са стопом од 1,89 %.

Izvor:agromedija.rs

Ове грешке у производњи пасуља обично резултирају ниским приносима