Duvаn se gаji rаdi lišćа koje posle sušenjа, sortirаnjа i fermentаcije služi kаo osnovnа sirovinа zа izrаdu cigаretа, cigаrа i drugih sličnih sredstаvа. Da bi dobili svoj proizvod morate voditi računa o bolestima koje mogu napasti duvan

Plamenjača duvana je bolest koju uzrokuje pseudogljiva Peronospora tabacina. Bolest se može pojaviti u svim fazama razvoja biljke, a pseudogljiva napada isključivo nadzemne delove duvana. Simptomi ove bolesti relativno su lako uočljivi i prepoznatljivi. Na licu lista duvana zaraženog plamenjačom pojavljuju se klorotične okruglaste pege.

Crna trulež korena duvana bolest koju uzrokuje gljiva Thielaviopsis basicola

Simptomi ove bolesti nisu dovoljno specifični da bi omogućili tačnu dijagnozu samo na osnovu vizualnog pregleda zaraženih biljaka. Listovi napadnutih biljaka žute, biljke slabije rastu, venu i suše se. Na korenu slabije napadnutih biljaka uočavaju se nepravilno raspoređene tamne zone, dok je koren jače napadnutih biljaka u celosti taman, smeđe do gotovo crne nijanse. 

Postupak determinacije uzročnika bolesti korena temelji se na stavljanju delova korena na agar. Ovakav način dijagnoze dugotrajniji je, no uobičajen je za veći broj bolesti korena različitih biljaka. Koren se izreže na fragmente veličine oko pet milimetara, fragmenti se površinski dezinficiraju, osuše i stavljaju na agar. Gljiva koja je prisutna u tkivu biljke prorasti će agar i biće je moguće determinirati. 

U dijagnozi truljenja korena crnog duvana, preporučuje se upotreba agara šargarepe (CA). Na ovom medijumu T. basicola sporulira odmah, tako da se gljiva može relativno brzo utvrditi. Kolonije T. basicola na CA su tamne, gotovo crne, sporo rastuće, sa malo vazdušnog micelijuma. Pored CA, moguće je koristiti agar dekstroze krompira (PDA) i neke druge podloge, a preporučuje se dodavanje antibiotika (streptomicin, tetraciklin) u svaki agar kako bi se sprečio rast bakterija koje bi mogle kontaminirati kulturu ili ometati rast gljivice.
Pored T. basicola, korene duvana mogu da napadnu vrste Pithium, Phitophthora nicotianae ili Rhizoctonia solani. Kako je simptome bolesti izazvanih ovim patogenima često teško razlikovati od truljenja crnog korena, uvek je preporučljivo pregledati tkivo korena pod mikroskopom i potražiti hife, klamidospore ili druge strukture koje se mogu koristiti za predviđanje uzrok. Ako se takvim direktnim pregledom ne može utvrditi uzrok bolesti, moguće je fragmente korena postaviti na agar i tako tačno utvrditi koja je gljiva ili pseudofungus bila prisutna u tkivu korena duvana.

Bakterijska duvanska mrlja bolest koju uzrokuje bakterija Pseudomonas siringae pv.tabaci 

Dovodi do stvaranja mrlja na listovima duvana. Pege su obično okružene svetlim hlorotičnim prstenom, pa se na osnovu ovog simptoma može pretpostaviti o kojoj bolesti je reč. Za tačnu dijagnozu, treba izolovati i odrediti bakteriju.

U dijagnozi bakterijske bolesti duvana moguće je koristiti serološke metode kao što je ELISA test. Takve metode su prihvatljive za veliki broj uzoraka, uzimaju relativno kratko vreme i prilično su jednostavne. Zasnivaju se na reakciji antitela sa specifičnim antigenima na površini bakterijske ćelije. Mogu se izvoditi samo u laboratoriji sa odgovarajućom opremom. Određivanje P. siringae pv. tabaci gotovo nužno uključuje ispitivanje patogenosti izolata u duvanu. Suspenzija bakterijskih ćelija ubrizgava se iglom u zdrave listove duvana. P. siringae pv. tabac na listovima eksperimentalnih biljaka nakon 3 - 6 dana uzrokuje nekrozu inokuliranog tkiva.

Duvanski mozaik bolest koju uzrokuje virus duvanskog mozaika ( TMV )

Kako se radi o virusnoj bolesti, tačna dijagnoza se ne može odrediti na osnovu simptoma, već samo korišćenjem adekvatnih seroloških ili molekularnih tehnika u laboratoriji. Simptomi koji mogu ukazivati na mozaičnu bolest su promena svetlijih i tamnijih zona na listovima duvana (slika 7), hloroza i žutilo lišća, žutilo vena na listovima i smanjeni rast. Kako duvan napada veliki broj virusa, često je teško pogoditi po simptomima koji virus može biti uključen u određenom slučaju. Postoji nekoliko sojeva virusa duvanskog mozaika, pri čemu različiti sojevi virusa uzrokuju različite simptome na različitim sortama duvana (ili uopšte ne izazivaju simptome), što dodatno komplikuje definiciju karakterističnih simptoma ove bolesti.

Virus duvanskog mozaika u biljnom tkivu kristališe relativno brzo, pri čemu čestice virusa tvore istinske kristale. Kristali virusa duvanskog mozaika su pravilne šestougaone prizme sa ivicama dužine 15-20 m koje se najčešće mogu videti u listovima dlaka zaraženih biljaka. Ove strukture su dobro vidljive pod svetlosnim mikroskopom, ali ih nije uvek lako pronaći.

Agroinfo.rs/Bolesti-duhana

BOLESTI DUVANA: Saznajte koje su najčešće bolesti koje napadaju ovu ratarsku kulturu