Претерана Н - примена може повец́ати појачану појаву болести и појаву сувише великог броја непродуктивних влати због прегустог склопа.

Раст и развој озимих жита углавном је под утицајем температуре, светла и количине оборина. Ако се та три спољна фактора не налазе у пожељним границама, њихов штетан ефекат не може се у значајној мери компензовати употребом ђубрива. Изузетно, у одређеној мери, примена азота може утицати, најчешц́е само теоретски, на повец́авање броја влати (набусавање) и то кад вегетације крене. Стога, ефикасна Н - прихрана мора бити изведена према тренутном стању озимих жита, односно стадијуму развоја, расположивости азота у земљишту и могуц́ности његовог усвајања. Претерана Н - примена може повец́ати појаву болести и појаву сувише великог броја непродуктивних влати због прегустог склопа.

Важан је уравнотежен циклус прилагођен плодосмени
Тачне количине, па и време примене П и К ђубрива, нису посебно важни па тако нити принос пшенице нец́е значајно реаговати на ПК прихрану, без обзира да ли тло садржи мало или довољно фосфора (П) и калијума (К). Дакле кад је утврђен мањак П и К, треба их унети у тло основном обрадом, тако да се налазе измешани са тлом у зони развоја највец́е масе корена. Наиме, примена П и К у прихрани озимих жита често може имати штетне последице због слабог продирања корена у дубље, слабије снабдевене слојеве тла те у каснијим фазама, особито с појавом недостатка воде, настају штете, односно пада принос, а усев често и полегне због слабог укорењивања. Зато је мудро одржавати уравнотежен циклус хранива прилагођен ротацији (плодосмени) па се нешто више П и К може дати пре сетве претходног усева, нарочито ако он захтева повец́ану количину П и К (нпр. шец́ерна репа, кукуруз).

Кад је раст озимих жита, у било којем стадијуму развоја (етапи органогенезе), ограничен одређеним фактором, нпр. слабим снабдевањем хранивима, водом, светлом или температуром, принос зрна ц́е увек бити нижи и ту се врло мало може променити појачаном Н-прихраном или применом П и К.
Током зиме успорена минерализација органске материје
Тачно време Н - прихране мора бити усклађено са стањем (кондицијом) усева и органогенеза, што се лако може утврдити фенолошким опажањима у пољу. Будуц́и да је током зиме јако успорена минерализација органске материје, озима жита усвајају азот захваљујуц́и ђубрењу, степену плодности тла, неискориштеном делу (резидуалних) хранива претходним усевом (посебно кад је подбацио његов принос из било којег разлога) или из процеса биолошке фиксације Н2 из атмосфере претходним узгојем легуминоза, па и уз помоц́ несимбиотских (слободно живец́их) микроорганизама. Мала количина азота биц́е расположива озимој пшеници из процеса минерализације , највише до 40 кг Н/ха (јечму још мање) од почетка класања до воштане зриобе и то је најважнији разлог зашто трец́а (тзв. Корективна Н - прихрана) незнатно утиче на висину приноса, евентуално повец́ава садржај Н у зрну, односно само тзв. сирове протеине.

Потребо је одредити расположивост азота
Процена расположивости азота пре Н - прихране најтачније се обавља уз помоц́ Нмин методе којом се непосредно пре кретања вегетације (крај тзв. криптовегетације) и непосредно пре почетка влатања (одмах након сунчеве равнодневнице - крајем марта или почетком априла) утврди расположива количина оба облика минералног азота (Н - НО3 и Н - НХ4) у зони до које је доспео корен. Дубина узорковања за Н - прихрану помоц́у Нмин методе у бусању је 0-60 цм, а пред почетак влатања 60-90 цм.

Савети за Н - прихрану озиме пшенице

* Прихрана фосфором и калијумом се не препоручује због њиховог незнатног премештања у дубину па корен остаје на површини, што смањује отпорност на полегање и способност коришц́ења воде из дубљих слојева. Стога стриктно избегавајте прихрану комплексним ђубривима (нпр. формулације 20:10:10, 03:15:15 и др ., посебно кад сав азот садрже у Н - НХ4 облику)
* За постизање високих приноса потребна је повољна минерална исхрана од 1. до 4. етапе органогенезе, мада пшеница усвоји током зиме тек 5-10% укупно потребног Н. Та мала количина азота ипак има пресудан физиолошки значај јер истраживања и искуство показују да висина приноса највише зависи од капацитета синк - а, односно броја зрна у класу (~ 90%).
* Уреу не бисте требали примењивати у првој Н - прихрани (најбоље ни у другој) због штетног деловања на младе биљке са ниским нивоом метаболизма јер и кад је температура повољна за интензивнији метаболизам, биљке су сувише мале да би амидна и/или амонијски Н могле одмах уградити у органску материју. За уградњу амонијског Н у органску материју неопходан је висок интензитет метаболизма (температура тла > 500°Ц). Потребну концентрацију расположивог азота зими у тлу треба постиц́и применом нитратних или Амонијски - нитратних ђубрива.
* Превисока концентрација Н - НО3 у тлу такође може бити штетна јер пораст концентрације јона у воденој фази тла изазива раст осмотског притиска (солни удар) па је, уз низак интензитет метаболизма корена (ниске температуре), онемогуц́ено усвајање воде (физиолошка суша) и хранива, а код виших температура доводи до продужења вегетације уз ниску продуктивност транспирације, односно повец́ане потребе за водом.
* Сувишна количина азота снажно утиче на пораст наџемног дела, а врло мало корена па се проширује однос корена према изданку и биљке су плитко укорењене. У хладним, посебно глиновитим, хумозним и слабо аерираним земљиштима, нитрати умањују штетне редукцијске процесе, што је важно за активност микроорганизама и снабдевање биљака азотом и другим елементима уз отклањање услова за појаву денитрификације.
* Највец́а количина хранива усвоји се од почетка влатања до почетка класања. Истраживања (у источној Хрватској, која су проведна на више сорти и више година) показују да се у том периоду усвоји око 50% Н, 60% П и 70% К од просечно изнешених 200 кг Н, 27 кг П (62 кг П2О5), 141 кг К (170 кг К2О), 35 кг Ца и 21 кг Мг уз просечан принос зрна од 7,83 т/ха. * До почетка влатања пшеница је од укупне количине хранива усвојила тек 10% Н, 8% П и 13% К.
* Појавом четвртог листа заметнут је клас и одређен коначан број класиц́а.
* Висок садржај азота (4/5-5/5 %) у бусању (нитрата и лако - растворљивих органских облика Н) представља неопходну резерву за пролец́но издуживање (филодистензију). Тада нагло расте потреба за азотом, што је и прави тренутак за другу прихрану. Код каснијих рокова сетве присутна је опасност од недовољне дужине криптовегетације уз пад приноса јер је био прекратак меристемски развој иницијалних компоненти приноса (издуживање и сегментација врха раста у 3. и 4. етапи органогенезе) које одређују грађу, односно број класиц́а на класу и зачетака цветиц́а у класицима.
* Добра исхрањеност азотом у влатању спречава каснију стерилност класиц́а и повец́ава број плодних цветиц́а (3, ретко више по класицима). Компоненте класа само су делимично генетски (сортно) одређене па је тиме добра Н - исхрањеност биљака још значајнија. У даљем току вегетације пшенице, код температура 5 - 1000°Ц почиње истезање 1. и 2. интернодија, а кад се температура устали изнад 1000°Ц, долази до дистензије преосталих интернодија ( 3, 4. и 5.).
* Након оплодње, дозревање пшенице одвија се поглавито на рачун резерви хранива (реутилизација), уз њихово премештање (алокацију) из фотосинтетски неактивних делова биљке (старог листа) у клас.
* Критичан је период творбе приноса - прелаз из криптовегетације у пролец́ни пораст. Тај тренутак одговара порасту интензитета метаболизма и лако се запажа па се Н - прихрана пшенице мора ускладити с физиолошким активношц́у пшенице и расположивости азота тла.
* Н - прихрану озимих жита треба обавити у моменту када почиње меристемска активност умножавања вегетацијских органа (1. Н - прихрана у бусању) и код заметања компоненти класа (2. Н - прихрана у почетку влатања).
* Прва прихрана је важна у свим околностима јер се у 2. и 3. етапи развоја (трец́и, четврти лист) издужује и сегментира будуц́и клас. Она утиче на концентрацију хлорофила у листу (боја усева), интензивнију фотосинтезу и бржи раст биљака у влатању. Прву прихрану не треба обавити прерано (кад су озима жита у мировању, односно по смрзнутом тлу и хладном времену) , вец́ у тренутку пролец́ног кретања вегетације. Мудро је један дио Н применити у јесен у виду урее или УАН под основну обраду (на лакшим и плитким земљиштима треба применити 25 до 30% од укупне потребе азота, а на тежим 30 до 50%), јер временске прилике зими и у рано пролец́е неретко утичу на могуц́ност прве Н - прихране.
* Прву Н - прихрану озимих жита треба, због опасности од полијегања и појаве болести, ограничити на највише 55 кг Н / ха.
* Преурањена прва Н - прихрана озимих жита неприхватљива је из економских и еколошких разлога и то због врло брзог губитка нитратног азота из зоне корена испирањем (а с површине тла сапирањем). Треба нагласити да се Н * НО3 испире из влажног тла и кад не пада киша или се не топи снег, првенствено процесима дифузије (нитрати се просечно премештају ~ 10 цм месечно). Испирање и/или сапирање нитрата онечишц́ује поџемне воде и водотокове.
* Друга прихрана обавља се у моменту заметања класиц́а (4. етапа развоја) која пада у почетку влатања, не касније. Тај тренутак одређује се искључиво на основу стања развоја усева пшенице (без обзира на календар радова), односно кад се заметак класа приметно одвоји од чвора бусања (~ 2 цм).
* Кад није позната расположивост азота (нема резултата Нмин методе) примените за обе азотне прихране 1,0 кг Н/ха за сваких 100 кг очекиваног приноса , али само до 6,5 т/ха зрна, а 1,25 кг Н/ха изнад очекиваних 6,5 т зрна/ха (нпр. очекивани принос пшенице је 6,5 т/ха зрна → 65 кг Н/ха, а за очекивани принос 8,8 т/ха → 88 к 1,25 = 110 кг Н/ха).
* Трец́а прихрана у класање (пре оплодње) има мало значење за висину приноса, али утиче на пораст хектолитарске масе и вец́и садржај азота у зрну (претежно се акумулирају нискомолекуларни, непротеински облици азота).
* Предност фолијарне Н - прихране озимих жита је директан унос хранивих материја у метаболизам биљака, могуц́ност комбинације са средствима за заштиту и биљним хормонима (нпр. средствима за скрац́ивање интернодија, односно висине биљака), а усвајање је практично независно од влажности тла.
* Недостатак фолијарне Н - прихране је такође више од високе цене и превоза течног ђубрива те вишеструке потребне примене јер се у једном наврату може применити врло ограничена количина због опасности појаве ожеглина код коришц́ења раствора високе концентрације.

Izvor:agroklub.rs

Прихрана озиме пшенице