Kao najvažnija bezglutenska žitarica proso ima značajnu ulogu u terapeutskoj i dijetetskoj ishrani

Proso je zaboravljena, lekovita žitarica: Odlično podnosi sušu i koristili su je brojni narodi na evroazijskom kontinentu. Naši preci su je smatrali veom važnom, odmah posle pšenice. Međutim, uporedo sa otkrivanjem novih kontinenata i novih biljaka, a najviše zbog povećanja standarda i promene načina ishrane, proso je danas zaboravljena kultura u visokorazvijenim zemljama.

Dragomir Radić, savetnik u PSSS-u objašnjava: “Proso se u današnje doba najviše gaji u Aziji i Africi, dok se u Evropi smatra žitom prošlosti i sirotinjskom hranom. Kod nas se najviše koristi za ishranu ptica, ali, kako je sve popularnija zdrava ishrana i razne dijete, proso dobija sve veći značaj. Ovo je najvažnija bezglutenska žitarica sa najboljom alkalnošću, koja se približava alkalnosti krvi. Hemijski sastav zrna je sličan kao i kod ostalih prosolikih žita. Njegovo zrno može da bude lek protiv oboljenja bubrega i mokraćnog mehura, proliva, grčeva u stomaku, artritisa itd.".

Za gajenje prosa najbolje je plodno zemljište  - černozem i gajnjača. Setva može da bude uskoreda na 12 cm ili širokoreda na 45 cm. Dubina setve je 2-4 cm, zavisno od vlažnosti zemljišta.Ova biljka raste do visine između 70 i 100 cm, celom dužinom je dlakava, a cvast je u obliku metlice dužine 15-25 cm, dok je zrno sitno i obavijeno plevicom.

“Koren je žiličast kao i kod ostalih žita. Toploljubiva je biljka, seje se u aprilu kada i kukuruz, ali zbog jako kratke vegetacije, koja kod ranijih sorti može da bude svega 60-70 dana, može da se seje čak i postrno. U vreme globalnog otopljenja ovo je njegova najveća prednost, jer najbolje podnosi sušu i daje dobar rod pre velikih letnjih vrućina. Biljka nema značajnije potrebe za vlagom, a ima sposobnost da privremeno zaustavi rast ili uvrće listove. Zahteva jaku osunčanost, tako da u dužem oblačnom periodu daje slabije rezultate”, ističe Radić.
Najzad, sagovornik dodaje: “Za vreme prolećne suše treba izvršiti valjanje posle setve. Veoma je važno da parcela nije zakorovljena, pošto proso ima vrlo spor početni razvoj i slabu konkurentnost prema korovima. Širokoredi usevi treba da se međuredno kultiviraju ili okopavaju. Prva međuredna kultivacija treba da je što ranija, a druga u početku bokorenja. Iako je otporan na sušu, navodnjavanje značajno može da poveća prinos”.
Prema njegovim rečima hemijska borba protiv korova je rizična, zato što ima vrlo malo registrovanih herbicida za proso. Prinos zrna može da bude 2,5 – 4,0 t/ha, dok se žetva izvodi žitnim kombajnom.

Izvor:boljazemlja.com

Proso - zaboravljena žitarica