Vodite se onom čuvenom 'samo umereno', ali mnogima je to veoma teško kada je reč o soli ili šećeru.

Iako i so i šećer igraju važne uloge u organizmu, i ne možemo biti zdravi ukoliko ih sasvim izbacimo iz ishrane (mozgu, recimo, treba šećer zbog energije, mišićima so jer bez soli ne mogu da se kontrahuju), obe ove namirnice mogu izazvati more ozbiljnih zdravstvenih problema ako se unose u velikim količinama.

So

Organizmu je so neophodna da bi regulisala količinu tečnosti i prenosila električne impulse između ćelija. Umerena količina soli neće stvoriti nikakav problem, organizam će je lako iskoristiti za procese za koje je so neophodna. Ali, preterani unos soli može da izazove određene probleme sa zdravljem. 

Preporuke kažu da dnevni unos soli ne bi trebalo da premašuje 2.300 miligrama (jedna kafena kašičica). 

- Generalno, za zdravu osobu, so nije štetna kad se konzumira u razumnim količinama-, kaže dr Mekmordi. Ali, postoje grupe u populaciji koje su osetljivije, kao što su recimo osobe starije od 50 godina, ili oni koji već imaju povišen krvni pritisak, pošto na njih pojačan unos soli deluje štetnije.

Veliki problem sa solju je to što veći deo dolazi iz prerađene hrane, gotove i polugotove, a ne “iz slanika”. “Prerađevine su pune soli, ali i masti i kalorija, a pružaju vam značajno manje nutrijenata od hrane koju pripremite kod kuće”, kaže dr Mekmordi. To takođe vodi u gojaznost, i posledično i hipertenziju.

Šećer

- Svi šećeri, kako god da se zovu – beli šećer, kukuruzni sirup, smeđi šećer – imaju sličan efekat na organizam, podižu nivo šećera u krvi jako brzo i podstiču pojačano lučenje insulina, ne bi li se šećer iz krvi što pre prebacio u ćelije koje će ga iskoristiti kao energiju-, objašnjava dr Mardok Kalegi.  Prekomerna konzumacija šećera, konkretno prerađenih šećera, može da dovede do metaboličkih poremećaja i zapaljenskih procesa u organizmu koji vode u čitav spektar hroničnih bolesti.

Problem nisu prirodni šećeri (oni iz voća recimo), ali oni rafinisani i dodati šećeri jesu. Kad konzumirate velike količine šećera, sklonost našeg tela da skladišti masti se značajno pojačava. Ako stalno jedete slatko i ako se stalno luči mnogo insulina, to može da dovede do insulinske rezistencije, kada telo stalno luči više insulina nego što je potrebno, a onda se masne naslage samo gomilaju… Tokom vremena, insulinska rezistencija i prekomeran višak kilograma u kombinaciji vode u dijabetes tipa 2, koji povećava rizik od glaukoma, problema u radu bubrega, i značajan je faktor rizika za srčani i moždani udar.

Šta je opasnije, so ili šećer?

Pa, ni so ni šećer nisu problem ako se držite zdravog razuma. Ali, preterana konzumacija šećera ostavlja štetnije posledice po zdravlje nego ako sve morate da “dosolite”.

Agroinfo.rs

I so i šećer su važni za zdravlje, ali su i opasni. A šta je opasnije?