Domaćin, to je neko ko dočeka na kapiji i dugo ispraća. Kakav je to čovek oseti se u njegovoj rakiji, mekoći hleba i toplini ručka.

Poznajem jednog sad odraslog muškarca, koga je kad je bio mali učiteljica pitala šta želi da bude kad poraste, odgovorio je – domaćin. Tada su mu se deca i učiteljica smejali, ali nisu shvatali težinu i veličinu zvanja koje želi da ima.
Domaćin zna da ugosti i počasti, onaj je ko zna da sačuva i umnoži, neko ko trpi danas zarad boljeg sutra.

S ponosom neguje svoju zemlju i voli onoj kojoj pripada. Poštuje pretke, tradiciju, crvena slova i crkvene dužnosti. Zna kad treba da spusti glavu i zaćuti, ali se i ponosno bori za pravdu, ne samo svojih ukućana nego i meštana.

Nepotkupljiv i nepokolebljiv. Nepoljuljane reputacije i neokaljanog obraza.

Ne prepoznaje se po odelu, veličini kuće i “besnim” autom – poznaje se po stavu.

To je neko ko dočeka na kapiji i dugo ispraća. Kakav je to čovek oseti se u njegovoj rakiji, mekoći hleba i toplini ručka. Na čelu je porodice, onaj koji štiti i podnosi sav teret, neko ko je za primer i ponos i neko ko će se povući da bi njegov porod nastavio dalje. Zato, kakav je domaćin vidi se najbolje na njegovoj deci, njihovom vaspitanju, manirima, ponašanju prema slabijima, ali i jačima. Od kuće prave dom.

Domaćin se odlikuje poštenjem, hrabrošću i izdržljivošću, ne pred mitskim ili naoružanim neprijateljima, već pred izazovima života, vremenskim prilikama, državnim odlukama.

Ako nema iskustvo – ima volju i bistrinu, ako nema godine – ima snagu, ako nema imetka – njegova vrlina je marljivost. Iza sebe ostavlja više nego što je nasledio.

Kažu, domaćin je onaj koji je uspešan i koji uspešno vodi svoje gazdinstvo, domaćinstvo, porodicu. U stvari, on je taj koji pravilno ekonomiše, ko prepoznaje trenutak i prioritete, usađuje prave vrednosti u svoju decu i svoj životni put.

Zna kada da uštedi i pošteno se rasbaškari. Održava mir i podstiče na šalu. Nikad previše strog, nikad previše popustljiv.

Njega vodi samo jedna ideologija, a to je ideologija poštenog i posvećenog rada.

Ono što je naročito važno – o svojoj stoci, voćkama i komadu zemlje brine jednako brižno kao i za članove svoje porodice. Sluga i gospodar istima. I seljak i aristokrata.

Možda sve gore navdeno zvuči kao ideal koji postoji još samo u epskim pesmama, ali ne – domaćin se rađa i što je najvažnije – postaje.

Domaćin je on, ali i ona.

Domaćin, kako to gordo zvuči