Да бисмо обележили места за садњу потребна је копија катаскарског плана парцеле. А од прибора је потребна пантљика, колчићи, жице и геодетске значке.

Од времена набавке калемова до њихове садње, они морају бити заштићени од мразева, напада плесни и штеточина, па се чувају у траповима и складиштима.
Садња се може вршити у јесен или пролеће, али у нашим климатским условима најчешћа је пролећна садња. За садњу користити сертификоване безвирусне калемове поузданог произвођача. Садњу треба вршити по умерено влажном земљишту, а можемо разликовати две групе:

При садњи могу се користити парафинисани или непарафинисани калемови. Код садње непарафинисаним калемовима обавезно је прављење хумке од земљишта, а код парафинисаних хумка се не прави. И хумка и парафин имају следеће задатке: да успоре кретање окаца, да дође до каснијег кретања окаца јер све док се корен не прими ластари који се формирају из окаца виоке расту само на рачун резервних храњивих материја, што може исцрпити калем.

Калемови се пре садње потапају у чисту воду у трајању од 24х да би се освежи и припремили за даљу обраду. Калемове пре садње треба прегледати, преконтролисати спојно место да ли је добро срасло. Ако се при том примети нека пукотина између племке и подлоге такво спојно место није добро срасло и калемове треба уништити. Затим, корен треба да има добро развијене жиле.

Ако се сади класичним начином основне коренове прекратити на 8-12цм, а ако се сади хидробуром скраћују се на 3-5 цм. Све остале жилице, које су избиле дужином целе подлоге, уклањају се у потпуности. Ластари, који су избили из вијоке, такође се прекрате и то: један од најјачих ластара ореже се на 1-2 најнижа, јасно видљива зимска окца, а остали ластари (ако их има) уклоне се. На бујним сортама и боље развијеним калемовима остављају се два окца, а на слабијим једно.

Пре садње пожељно је да се корен калемова умочи у житку кашу спремљену од говеђе балеге, иловаче и воде. Циљ овога је чување влаге у њима и боље приљубљивање честица земље за корен. Нарочито је погодно за пролећну садњу. Корен се може третирати и фитохормонима који подстичу развој корена и повећава % пријема калема.
Садња у јамићима – јамићи су дубине 35-45 цм и пречника 40 цм. јамић са отвара помоћу ашова поред сваког маркера, увек са исте стране маркера, водећи рачуна да сви јамићи буду усмерени у истом правцу у једном реду. Дубина садње директно зависи од климатских услова. У начелу лозу треба садити тако да спојно место на лозном калему буде у нивоу површине земљишта. Уколико постоји већи нагиб земљишта на горњим деловима парцеле долази до спирања, а на доњем до засипања услед ерозије земљишта, па тако спојна места калемова на вишим деловима остају огољена, и изложена механичким повредама, а на нижим деловима парцеле због затрпавања из њих ће се образовати плитки коренови. Зато се на вишим деловима парцеле калемови саде тако да им спојно место буде 3-4 цм изнад површине земље. Овакав начин садње се врши ако нису предузете мере заштите земљишта од ерозије.

За дезинфекцију јамића користи се инсектициди који се посипају по дну и зидовима јамићи, као и по површини земљишта око посађеног калема и пречнику од 20-30 цм. Тиме се предупређује штета и развиће жичњака, грчица и совица. Ове штеточине се хране кореновима и наџемним изданцима биљака и могу да оштете и винову лозу. Техника садње је следећа. На дно се убаци мањи слој трошне земље; орезани базални коренови се радијално поставе на земљу на дно јамића; преко коренова се стави слој трошне земље висине 15-20 цм; руком се садница придржава у одговарајућем положају и дубини те се ногом угази добро земља око ње; затим се јамић залије са 3-5 литара воде; када земљиште упије воду јамићсе пуни припремљеном смешом земље и ђубрива уз благо сабијање гажењем; затим се набаца мало земље до места калемљења и нагази. Прави се хумка од земљишта или ако се користе парафинисани калемови хумка се не прави већ се преко калемова навуче пластична цевка и благо потисне у земљу ради заштите калемова.

Пољопривредни произвођачи приликом подизања виноград све чешће користе садњу хидробуром (хидросонда), напуштајући тако класичан начин садње у јамиће. Садња винове лозе коришћењем хидробура или тзв. “водене садиљке“ је веома погодан за садњу на већим површинама обзиром на добру продуктивност рада (и до 7-8 пута у односу на класичан начин). Овај начин садње подразумева ограничену могућност ђубрења земљишта приликом садње односно сведен је на употребу водорастворљивих ђубрива која ?е се истовремено са водом додати у отвор направљен хидробуром. Стога, нарочиту пажњу обратити на утврђивање и поправку плодности земљишта пре садње, а посебно када је у питању садржај хумуса. Такође треба водити рачуна о доброј припремљености земљишта тј. примени благовременог риголовања или подривања, нарочито код земљишта нешто тежег механичког састава.

Веома ефикасна садња се може вршити употребом машине за садњу калемова чији се учинак креће 3-4 ха на дан. Овај начин одликује ласерско навођење и брза и прецизна садња (готово идеални размак калемова између редова и у реду). Након машинске садње обавезно је заливање посађених калемова са 5-10 литара воде по садном месту, како би се истиснуо ваздух и омогућило боље пријањање честица земље уз корен, а самим тим и бољи пријем калемова.

По завршетку садње виноград извршити површинску обраду чиме се растресе земљиште које је током садње угажено. За то користити култиваторе, тањираче или ротационе ситнилице. Ако је земљиште доста збијено најпре обавити плитко орање,а затим тањирање.

Поред сваког чокота треба побити по један колчић који ће служити за заштиту младих посађених калемове и као наслон за везивање ластаре током првих година.

На крају, али ништа мање битан, је и избор сортимента у будућем засаду. Ако се ради о „виноградарима хобистима“ који подижу мали засад за сопствене потребе одабир сорте представљеће лични избор и преференција самог виноградара (субјективан избор). Међутим за професионално бављење виноградарством потребно је узети много чиниоца у обзир како би одабрали сорте које ће у конкретним агроеколошким условима у потпуности испољи своја биолошка својства у погледу приноса и квалитета, а наравно при том донети и економску добит.

Дејан Стефановић, дипл.инг.пољ.-Аутор

Izvor:agroinfonet.com

Садња винограда