Većina ljudi prema korovima ima negativan stav i pod tim pojmom smatra divlju biljku koja raste u usevu (poljoprivrednoj kulturi) i koju je potrebno suzbiti.

Korov ne mora biti divlja biljka. Kultivirane biljne vrste takođe mogu biti korovi. Tako je npr. raž, ako nikne, korov u pšenici, a suncokret u kukuruzu.

Razdoblje u razvoju kulture kad joj korovi nanose najveće štete naziva se kritično razdoblje zakorovljenosti (KRZ). U ovom razdoblju poželjno je da su korovi eliminisani ili smanjeni na prihvatljivu mjeru.Svaka kultura, tj. usjev ima svoje specifično KRZ. Za ekološki prihvatljiv pristup suzbijanja korova ključno je poznavanje KRZ, tj. poznavanje činitelja koji ga određuju, a to su kompetitivne sposobnosti kulture, vrsta, brojnost i masa jedinki korova, vreme nicanja korova u odnosu na kulturu, agrotehničke mere u tehnologiji uzgoja, klimatske prilike, sklop, tlo i dr.

Okvirni KRZ za neke kulture:

- kukuruz: od stadija razvoja 4 do stadija razvoja 10 (12) listova,

- pšenica: od sredine busanja do početka vlatanja,

- krumpir: 2-3 nedelje nakon nicanja do zatvaranja redova,

- šećerna repa: 3-9 nedelja nakon nicanja,

- soja: od prve do treće troliske.

 Što se tiče vremena nicanja korova u usevu, najviše štete korovi koji niču pre i toekom KRZ, dok korovi koji u usevu niknu nakon KRZ ne utiču znatno na smanjenje prinosa.

Svojstva korova

Korovi su izvrstan primer uspešne borbe za opstanak. 

Ako govorimo o tipičnim poljoprivrednim korovima (korovima u užem

smislu), svi su se oni, da bi mogli opstati na obradivim površinama, morali prilagoditi agrotehnici i životnom ciklusu kultivirane biljne vrste koju prate. Prirodna selekcija i opstanak najuspješnijih je kod nekultiviranih vrsta neprekidan proces. Široka rasprostranjenost iz koje proizlazi velika genetska varijabilnost je glavni uslov za uspešnu prilagodbu uslovima staništa i ostalim izazovima okoline (npr. Uticaju agrotehnike). Korovi su sposobni nicati i razvijati se u različitim pedo-klimatskim uslovima, a brzina, dinamika i način rasta odvija se onako kako je najpovoljnije za vrstu. Zahvaljujući svojoj biološkoj snazi korovi bolje podnose nepovoljne uslove (suša, vlaga, vrućina, hladnoća...) od kultiviranih vrsta. Otporniji su prema bolestima i štetnicima. Mnogi poseduju posebne organe koji ih štite od uništenja (oštre dlake,bodlje i sl.). Većina korovnih vrsta su snažni konkurenti, a mnoge vrste luče hemijske spojeve kojima usporavaju razvoj biljaka u svojoj okolini. Mnoge korovne vrste sposobne su skratiti vegetacijski razdoblje, tj. u nepovoljnim uslovima za vrlo kratko vreme mogu završiti razvoj (brza cvatnja i plodonošenje) tako da se u kasno leto i jesen često mogu videti biljčice naknadno niknulih letnjih korova (npr. ambrozije...) kako cvatu i plodonose, a visinom su daleko ispod prosečne visine svoje populacije. Većina korovnih vrsta ima sposobnost velike produkcije semena (desetak pa i stotine hiljada po biljci). Sjeme korova ima sposobnost dugotrajnog zadržavanja klijavosti (najčešće nekoliko desetina godina, a može i dalje).

Izvor:priručnik za sigurno rukovanje i primenu sredstava za zaštitu bilja

Korovi i svojstva korova