Заштита биља је веома важна код узгоја свих пољопривредних култура. Од ње зависи колики ће и какав бити род. Међутим, многе већ дубоко укорењене методе заштите биља нису баш безазлене.

У последње време, органска производња је све популарнија, па се између осталог и због тога морају примењивати неке нове методе заштите биља.

У блиској будућности нека нова открића у биологији наћи ће практичну примену и у заштити биља у органској производњи. Она значе огромну промену у поређењу са садашњим стањем, јер сада се користе и такве хемикалије чије штетно дејство не заобилази ни човека. Органска производња захтева нешто ново, здраво и безбедно. У наставку можете видети како се може применити заштита биља у органској производњи.

Бактеријски инсектициди као заштита биља
Сарадници Пастеровог института у Француској давно су установили да једна бактерија (Бациллус тхуренгиенсис) изазива праву катастрофу у популацији гусеница које су изучавали. Утрошили су много рада да би добили инсектицид на бази те бактерије. Данас се тај препарат, назван "Бактоспен", успешно користи у пољопривреди као средство за заштиту биља. За разлику од хемијских инсектицида, овај биолошки инсектицид не загађује животну средину и потпуно је безопасан за човека.

У току су даља истраживања и оправдано се очекује да ће овај и њему слични биолошки инсектициди у будућности заменити многе хемијске препарате за уништавање штеточина које нападају пољопривредне усеве.

Фитонциди као заштита биља
Борис Петровић Тонкин је открио да све више биљке луче и могу да избацују посебне материје које убијају многе микрооргнизме - изазиваче болести и повећавају отпорност биљака и животиња према разним заразним болестима. Ове корисне материје које луче биљке ради самозаштите назване су фитонциди. То значи да се одређена заштита биља одвија сасвим природно.

Многобројна лабораторијска истраживања показала су да фитонциди белог лука за пет минута убијају изазиваче туберкулозе. Фитонциди које луче листови дивље трешње, у лабораторијским условима, већ у првој секунди убијају муве и комарце. Утврђено је, такође, да фитонциди неких биљака могу штетно или стимулативно да делују на друге биљке у њиховој близини. Одгајивачима цвећа било је познато да се нарцис и ђурђица не подносе, да лала боље расте кад је поред ње гранчица клеке и сл. Руски сељаци већ одавно знају да камилица штити жито од белог црва а коприва је одлична заштита од биљних ваши. Може се навести много сличних примера, али су тек открићем фитонцида објашњене наведене појаве.

На основу проучавања фитонцида, већ су произведени нови веома ефикасни медицински и фитофармацеутски препарати. Тако ће употреба фитонцида у будућности као заштита биља у органској производњи бити од огромног значаја.

Феромони као заштита биља
Уочено је да се у сузбијању инсеката неоправдано примењује већи број прскања него што је потребно. То несумљиво погоршава животну средину. Појавила се потреба за диригованим сузбијањем штетних инсеката, тј. да се заштита биља обавља само ако је неопходно. Откривене су нове материје - феромони - које пружају прецизне информације о степену присуства инсеката. Фермони откривају и врло мале популације инсеката одређене врсте. У случају када није откривено присуство врсте инсеката чија се популација прати, пољопривредник не мора да спроводи заштиту.

Пољопривредник може да се поузда у ову методу, чак и ако постоје званичне препоруке за прскање, или су услови за напад штеточина врло повољни. Феромони ће брзо продрети у област заштите биља, јер омогућују да се штетни инсекти сузбијају само када је то неопходно.

Ова метода је примењива и код заштите биља у органској производњи, уз одговарајући избор средстава за сузбијање штеточина.

Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Заштита биља у органској производњи