Bangladeški farmeri razvijali su kreativna rešenja za sadnju mnogo pre nego što su klimatske promene bile toliko prisutne i očigledne. Sada se ponovo pokreće pitanje tradicionalne proizvodnje.

Divlja monsunska godišnja doba koja su prisutna u ovoj zemlji su uslovila da je neophodno pronaći neka nova, kreativna rešenja. U slučaju viška kiše, delovi zemlje postaju ranjivi i hiljade ljudi su zbog toga prisiljene da migriraju.

Stručnjaci predviđaju da će do 2050. oko 20 procenata raspoloživog zemljišta u Bangladešu biti trajno pod vodom. Klimatske promene stavljaju i druge ugrožene zemlje u isti položaj, što znači da će uskoro možda morati da pronađu način kako da funkcionišu sa manje zemljišta i više vode.

Stotinama godina, domaći poljoprivrednici u zemlji su se prilagodili da se usredsrede na useve koji se mogu razviti preko njenog rečnog pejzaža, što je značilo uspeh i preživljavanje mnogih porodica.

Plivajući vrtovi za uzgajanje biljaka i povrća

Kroz istoriju, Bangladeš je bio usredsređen mnogo više na nepredvidive vremenske obrasce izazvane klimatskim promenama.

Tradicionalno, farmeri konstruišu plutajuću platformu od zelenila, kao što su vodeni zumbuli, nekoliko stopa u vodi, kako bi stvorili bazu. Ovaj plutajući vrt se zatim koristi za sadnju povrća bez potrebe za zemljom, stvarajući uslove koji se prilagođavaju i najkišnijim godišnjim dobima.

To je grupni napor u kome članovi porodice i prijatelji učestvuju u stvaranju ovih impresivnih građevina koje mogu biti duže i od 50 metara.

Ovakvi splavovi mogu porodicama i preduzećima pružiti patlidžane, bamiju, tikve, spanać, zajedno sa mnogim biljem i začinima. To je važan resurs fizičkog i finansijskog uzdržavanja sa kojim bi se i druge zemlje mogle suočiti sa porastom nivoa mora, kažu istraživači sa Univerziteta u Ohaju.

Oni su fokusirani na adaptivne promene za ljude koji su žrtve klimatskih promena, ali koji nisu prouzrokovali te klimatske promene. Istraživači ističu da Bangladeš nije prouzrokovao problem sa ugljenikom, a sa druge strane već doživljava efekte klimatskih promena.

Korišćenje hidroponske tehnologije

Upotreba tradicionalne hidroponske tehnologije bi u Bangladešu bila odgovor na ekološke probleme sa kojima se zemlja suočava. Jednostavno rečeno, hidroponska tehnologija teži proizvodnji biljaka bez upotrebe tla.

Ovaj proces bi bio veoma je ekološki prihvatljiv. Naime, svi potrebni ulazi i resursi su prirodni i ne stvaraju otpad ili nusproizvode koji mogu negativno da utiču na životnu sredinu. Kada se sezona završi, biljke se raspadaju na komade i mešaju u zemlji da bi se uzgajali usevi poput paradajza i karfiola.

Da li bi i ostale zemlje mogle na ovo da se ugledaju?

Poljoprivreda predstavlja važan ekonosmki posao za Bangladeš. Pretnja porastom nivoa mora pogađa mnoge azijske teritorije koje su suočene sa istom komplikacijom. Zemlje poput Indije, Tajlanda i Vijetnama imaju reke koje se ugledaju na ovu vrstu proizvodnje. Vlada Bangladeša dovela je do ponovnog oživljavanja ove vrste poljoprivrede kao direktan odgovor na klimatske promene. Pokrenuto je pitanje da li bi i druge vlade mogle učiniti isto to. U svakom slučaju, iako tradicionalan način, ovakva poljoprivredna proizvodnja mogla bi ponovo da zaživi, naročito u zemljama sa specifičnim klimatskim uslovima.

Agroinfo.rs/euronews.com

BANGLADEŠKI PLOVEĆI VRTOVI: Sjajan način kojim će sačuvati svoju poljoprivredi (VIDEO)