Ukoliko započinjemo neku proizvodnju, izuzetno je važno ispitati kiselost zemljišta jer ona umnogome utiče na rast, razviće i plodonošenje određene kulture.

Većina biljaka se prilagodila zemljištima blago kisele do blago alkalne reakcije (pH = 6,5 – 7,5). Inače mogu da se razvijaju i na zemljištima čija je pH vrednost u rasponu od 5,0 do 8,0. Odstupanja od ovih vrednosti odražavaju se manje ili više nepovoljno, što uglavnom zavisi od vrste biljaka i sposobnosti prilagođavanja takvim uslovima. Nivo pH vrednosti zemljišta utiče na sposobnost usvajanja mineralnih materija gajenih povrtarskih kultura.

Tipovi zemljišta prema kiselosti

- veoma kiselo zemljište – pH < 4,5

- kiselo – 4,6 do 5

- blago kiselo – 5,1 do 5,5

- skoro neutralno – 5,6 do 6,4

-  neutralno – 6,5 do 7,3

- blago bazno (alkalno) – 7,4 do 8

- bazno – 8,1 do 8,5

- veoma bazno – > 8,5.

Od reakcije zemljišnog rastvora zavisi sposobnost korenovog sistema da usvoji mikro i makro elemente. Promena pH vrednosti za jednu jedinicu dovodi do promene koncentracije H+ jona. Zbog toga promena jedne jedinice pH vrednost ima veliki efekat na pristupačnost jona za biljke.

Kako prepoznati da određena kiselost zemljišta ne prija nekoj biljnoj vrsti?

Pri neodgovarajućoj pH vrednosti zemljišta, poremećaji su vrlo vidljivi. U početku su poremećaji u vidu hloroze, bledila i nekroze oboda listova, a kasnije se javljaju poremećaji i u njenom rastu i razviću. To, izaziva umanjen prinos i pogoršan kvalitet proizvoda. Prvi vidljivi simptomi na biljkama u uslovima povećane kiselosti su zastoj u porastu i bledilo lišća. Oštećene biljke ostaju kržljave, njihovo lišće se povija i ima intenzivniju interkostalnu hlorozu. Tako, na primer, na kukuruzu se ne zapažaju upadljive promene sve dok je pH iznad 5,0, a ako je zemljšte kiselije, naročito ako pH pada ispod 4,5, tada se primećuje osetan zastoj u porastu.

Na zasadima šećerne repe, ukoliko je kiselost zemljišta neodgovarajuća, više se razvijaju korovske biljke koje mogu da uguše tak iznikle biljke šećerne repe. Kotiledoni listići na ovakvim zemljištima se menjaju i na ivicama listova dolazi do hlorotičnosti i purpurnog oboljevanja. Takođe, primarni koren doživljava značajne promene, uključujući, u težim prilikama, i njegovo uginjavanje.

Drvenaste biljke, naročito neke vrste voćaka, takođe se sporije razvijaju u uslovima povećane kiselosti zemljišta.

Ni jača alkalnost zemljišta nije pozitivna

Ukoliko je zemljište previše alkalno, ono blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije i favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti.

Alkalna zemljišta naročito teško podnose drvenaste biljke, među kojima se ističu jabuka i kruška, a od zeljastih biljaka posebno pšenica, dok su neke druge vrste (šećerna repa, lucerka i nekoliko trava) potpuno tolerantne, čak bolje uspevaju na alkalnim zemljištima (lucerka).

Kalcifikacija zemljišta

Unošenjem kreča u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksilne jone. OH- joni neutrališu zemljišnu kiselost vezujući H+ jone i formirajući na taj način H2O.Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno povećanje vrednosti pH. Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva.

Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograničena je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti,pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama.

Popravkom pH zemljišta i njegovim dovođenjem do reakcije koje biljke mogu da podnesu bez većih posledica, u značajnoj meri se rešavaju mnoge nepovoljnosti na koje gajene biljke tokom svog razvića nailaze.

Agroinfo.rs

Kiselost zemljišta i njen uticaj na razvoj biljaka