Paljenjem se uništava plodnost zemljišta, biodiverzitet, stradaju materijalna dobra, ali i ljudi.

Slika  koja se u Srbiji viđa svake jeseni,su strnjišta koja gore, i tako se  narušava ionako loša plodnost oranica, smanjuje biodiverzitet i dovode u opasnost ljudski životi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije su  formirali zajedničke timove za sprečavanje spaljivanja ostataka useva i drugog niskog rastinja na poljoprivrednom zemljištu. Timovi imaju zadatak da patroliraju i do sada su već pronašli i ugasili dosta požara. 

Svi koji ipak odluče da im je spaljivanje jenostavnije od zaoravanja žetvenih ostataka treba da znaju da čine prestup po dva zakona - Zakonu o zaštiti od požara i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Zakon propisuje da je za kršenje odredbi koje se tiču ovog problema zaprećena novčana kazna koja ide do 1.000.000 dinara.  Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja gazdinstvo stavlja u pasivan status tokom tri godine. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva.  
Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje zbog čega poljoprivrednici, i pored svih rizika, ipak tako uporno pale biljne ostatke.
- Kao najčešći razlog za spaljivanje biljnih ostataka poljoprivrednici navode otežanu obradu zemljišta, pogotovo tamo gde je bio kukuruz koji bi pre zaoravanja trebalo dobro usitniti. 

Povećanje plodnosti

Stručnjaci već duže upozoravaju na to da se iz zemljišta gubi organska materija, koja je jedan od osnovnih indikatora  plodnosti zemljišta,  a paljenje žetvenih ostataka je u direktnoj vezi s opadanjem njenog sadržaja.

Pozitivan efekat zaoravanja biljnih ostataka zavisiće od tipa zemljišta, ali, u svakom slučaju, na ovaj način se organska materija unosi u oranice gde će se njenom kasnijom mineralizacijom osloboditi hranljive materije koje koriste biljke. Sve to  kao posledicu ima smanjenje potrebe za kupovinom skupih mineralnih đubriva.

Najčešći razlog koji poljoprivrednici navode u prilog spaljivanju biljnih ostataka jeste nedostatak adekvatne mehanizacije za obavljanje ovog posla.  Ratari koji imaju tanjirače manjeg prečnika to ne mogu da urade kako treba.  

 Problem ratarima pravi i to što zbog neravnina na parcelama heder kombajna često ne može da se spusti dovoljno nisko, pa i iz tog razloga zaostaje veća količina biljnih ostataka.

Poljoprivrednici razmislite

Poljoprivrednici bi morali dobro da se zamisle pre nego što sledeći put  posegnu za šibicama. Jer, iako im se čini da paljenjem biljnih ostataka smanjuju troškove proizvodnje, oni ih dugoročno povećavaju. Naime, na degradiranom zemljištu je potrebno mnogo više ulaganja, kako u obradu, tako i u kupovinu mineralnih đubiva da bi ostvarili željeni prinos.

Ako nekom nije dovoljan negativan moralni aspekt paljenja, koji se ogleda u uništavanju biodiverziteta, materijalnih dobara i ljudskih života, onda neka barem misli na svoj džep. A džep dodatno može da isprazni plaćanje kazni za ovo nedelo, koje nisu male. 

Izvor:poljoprivrednik

Zaorati ostatke a ne paliti