Маракуја – узгој и нега

ИЗВОР: Принт Сцреен Јутјуб

ИЗВОР: Принт Сцреен Јутјуб

Маракуја, (латински назив – Пассифлора едулис, у преводу – господинова круница) је биљка из породице Пасифлорацае. Потиче из Латинске Америке (Парагваја, Бразила и Аргентине).


Ово егзотично воће се комерцијално узгаја због плода. Њено гајење је могуће у пределима где нема мразева: Најуспешнији узгој и највећи принос, остварују се у следећим земљама: Индија, Шри Ланка, Нови Зеланд, Колумбија, Еквадор, Индонезија, Аустралија, Перу, Калифорнија, Хаити, Хаваји, источна Африка, Мексико, Кариби, Бразил, Израел, Костарика и Јужна Африка.

Плод маракује

Облик плода маракује је округао или овалан а боја варира од жуте па до тамнољубичасте кад сазри.

И чврстина плода се разликује па тако плод може бити и мек и тврд. Централни део плода је сочан и пун бројних семенки. Употреба плода је разноврсна: може се јести свеж а и користити за припрему сокова. Када се плод једе свеж, препоручује се да се после брања остави пар дана да одстоји како би се повећала његова слаткоћа и укус био бољи. Витамини су јако заступљени у плоду маракује тако да је јасна њена лековитост у случајевима против прехлада, грипа, пада имунитета… Ту је и здрав воћни шећер као и важни минерали уз антиоксидантна својства. Свежа маракуја богата је витамином А, калијумом и дијеталним влакнима. Њен сок је пун Ц витамина.

Златна и тамнољубичаста маракуја

Два облика маракује разликују се по изгледу. Светложута воћка је позната као златна маракуја и расте до величине која је карактеристична за цитрусно воће, кора плода је глатка и сјајна и највише се гаји у Аустралији.

Тамнољубичаста маракуја има плод мањи од лимуна, слабије је кисела у односу на жуту маракују ии ма богатији мирис и арому. Љубичаста маракуја се углавном узгаја у Африци и Индији.

Услови за гајење

Јужно и суптропско воће све више је популарно на домаћем тржишту. Посебно су егзотичне врсте попут маракује интересантније купцима. Ипак, висока цена таквог воћа резултат је трошкова транспорта а други недостатак је смањена свежина воћа јер дуго путује у земљу одредницу.
Зато је у нашим континентаним условима, узгајивачима прави изазов гајити и маракују, за шта је потребан низ обезбеђених услова.

Зимзелена пењачица – маракуја, наравно захтева много светлости, а током лета, потребно је интензивно заливање сваког другог дана. Заливање зими, током мировања биљке на око 5°Ц, довољно је на 7 до 10 дана. Ако биљку опрашују пчеле, очекујте укусне јестиве плодове са фином аромом.
Идеална температура за маракују је од 20 до 28°Ц, а релативна влажност ваздуха треба да буде од 60 до 70 одсто). У тим условима, биљка може да за годину дана порасте и до девет метара. Може да издржи температуре и до минус 2°Ц, али ако је температура нижа дуже време, лишће биљке сигурно отпада.

Ипак, на пролеће, биљка ће се обновити а потребно је да смрзнуте делове орежете па ће онда маракује пустити младице из корена.

У условима наше умерено-континенталне климе могуће је гајење маракује али само у стакленику или стакленој веранди, где се може обезбедити адекватна неопходна влажност ваздуха. Садња маракује се обавља у велике саксије са пречником од 35 цм. Треба користити земљу која садржи доста органске материје и азота. Биљка захтева увек много светла како би процветала. Код нас се може гајити у у пластеницима тако што биљка својим великим зеленим листовним покрије површину од 6 до 9 метара квадрата уз стотине прелепих цветова и јако укусних плодова. Двогодишње саднице саде се на сунчану локацију уз одговарајућу конструкцију као за винову лозу. Уз повољну негу, даће солидан принос.

Орезивање
На пролеће се орезују главни изданци на трећину њихове дужине. Бочни изданци се не орезују пошто се на њима стварају плодови, тако да их оставите да висе.

Цветови маракује кратко трају – до 24 сата.

Размножавање

Маракуја се најчешће размножава резницама и из семена. Семе пасифлоре најпре треба 12 сати држати у топлој води, па тек после положити у земљу. Најбољи период за то су зима или рано пролеће.

Ако маракују гајите у башти, крајем јесени потребно је малчирање како би се биљка заштитила од мраза. Најбоље је пасифлору садити уз зид који се налази на јужној или западној страни, због светла.

Izvor/seoski poslovi

Маракуја – узгој и нега

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.

Voćari koji imaju borovnicu zadovoljni su ovogodišnjom prosečnom sezonom u pogledu prinosa, ali ne i trenutno cenom od 3,8 EUR po kilogramu.

Proizvođači borovnica i suvih šljiva u Srbiji zadovoljni su mogućnošću da to voće izvoze u Kinu bez carine, nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

Da vaši mališani unesu vitamine kroz zdravi sladoled od svežeg voća.

Zahlađenje sa kišom u odnosu na protekle dane ne bi trebalo da naudi ranim sortama voća, procvetalog usled toplog vremena krajem februara sve dok ne nastupi naglo snižavanje temperature ispod nule.

Borovnice su toliko blagotvorne, da zaslužuju mesto u ishrani čak i kada su van sezone. Da biste uživali u njima tokom svih 12 meseci u godini, možete da zamrznete sveže ili da kupite već smrznute bez dodanih sastojaka

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета