Za početak, u samom resornom ministarstvu bi morali da rade ljudi koji su bar jednom zagazili u kravlju balegu ili u čizmama osetili blato iz brazde.

Poštovani čitaoče, ako si mislio da je dogovor poljoprivrednika i države postignut krajem prošle godine posle dugotrajnih protesta i još dužih pregovora bio kraj sage u stilu najkomercijalnijih španskih ili turskih serija, prevario si se. Naime, sve nam je izgledalo da je saopštenje Ministarstva poljoprivrede o prihvatanju većine zahteva nezadovoljnih poljoprivrednika, bila konačna tačka na dugotrajne pregovore, ali aktuelna dešavanja na agro-pozornici nam govore da je umesto tačke, ipak stavljen zarez.

Šta se to desilo, pa da poljoprivrednike ponovo istera na ulice, a republičku vladu ponovo stavi u poziciju nevoljnog pregovarača?

Idemo hronološkim redom...
Pokušaću samo najvažnije stvari da poređam hronološki.

Ispostavljeni (najznačajniji) zahtevi protesta 2023.:

Subvencije po hektaru od 300 evra;
"Plavi dizel" bez akcize za 100 litara po hektaru, tj. dizel na svim pumpama bude bez akcize + PDV od prvog januara kako je i bilo po sporazumu iz maja;
Premija za mleko 19 dinara po litri na osnovu dogovora iz maja, a ne 15 dinara kako se predlaže za 2024. godinu;
Subvencija po kravi 40.000 dinara;
Subvencionisani krediti od jedan odsto koji se mogu koristiti i za refinansiranje postojećih kredita.
Sistemsko uređenje tržišta.
Dalje, pregovori poljoprivrednika i vlade Republike Srbije rezultirali su dogovorom u Kisaču 26.11.2023., a što je dovelo do istorijski najvećeg budžeta za 2024. godinu na nivou od 119 milijardi dinara. 

Zahtevi koji su prihvaćeni (ili delimično prihvaćeni) i involvirani u agrarni budžet za 2024:

Subvencija 18.000 din po hektaru plus 17.000 dinara regres za sertifikovano seme po hektaru;
Dizel gorivo se subvencioniše 50,00 din/l do 100 litara po hektaru do 100 hektara po gazdinstvu;
Premija za mleko 19,00 din/l;
Podsticaj za priplodne i tovne krave 40.000 dinara po grlu;
Obezbeđeno 1,2 milijarde dinara za subvencionisane kredite po 1%;
Sistemsko uređenje tržišta - šta god to značilo!?
A onda...
Poljoprivrednici u prolećnu setvu ulaze sa optimizmom da će budžetska injekcija države biti dovoljna da se saniraju neke finansijske rane koje paori vuku već godinama u pogledu kašnjenja
isplata i od ranije nedovoljnih podsticaja. Prva polovina godine veoma topla, ali relativno povoljna sa aspekta hidrološkog režima padavina, što obećava dobar prinos kako ozimih, tako i prolećnih kultura.

Druga polovina godine izuzetno sušna sa visokim temperaturama, što je bukvalno prepolovilo rod najzastupljenijih biljnih kultura kao što su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa, dok su
voće i povrće imali nešto manje umanjenje prinosa. Sve u svemu izuzetno loša proizvodna godina. 

Najzad, dolazimo do najvažnijeg problema u nesporazumu između poljoprivrednika i države, a to je implementacija donetog agrarnog budžeta, odnosno sveukupnih mera koje su u strukturi
budžeta. Poljoprivrednici govore da su iznevereni i da se dogovor ne sprovodi po svim dogovorenim tačkama.

Koje su ključne tačke koje su sporne, a odnose se na zahteve protesta?

Regres za sertifikovano seme
Ministarstvo poljoprivrede nije na vreme donelo Pravilnik, te bi isplata ovog podsticaja od 17.000,00 po hektaru uz priložene račune, bila tek za nekih šest do 12 meseci od podnošenja zahteva. Logično - postavlja se pitanje: Kakva jepomoć paoru isplata subvencije za seme koje je kupio recimo za setvu pšenice u septembru ili oktobru tekuće godine (agrorok setve je druga polovina oktobra), ako je dobije posle godinu dana? Dakle suštinski problem, jeste taj da država "ne prepoznaje" tajming.

Odgovor države u stilu: "Biće. Ne sada, ali za pola godine, najkasnije za godinu dana, će sigurno biti isplata", nije prihvatljiv za poljoprivrednike.Poljoprivrednici su već najavili prvi novembar kao datum kada će ponovo izaći na ulice i sa tog mesta "saopštiti" državi ko su, šta su, šta rade i kako rade. Zna to država. Da ne zna, ne bi u rebalansu budžeta predvidela dodatnih 18 milijardi dinara za agrarni budžet. Samo da konstatujemo: ovako "inovirani" agrarni budžet iznosi celih 137 milijardi dinara ili 6,7 odsto u odnosu na ukupan državni budžet, što se odavno nije desilo.

Da li se država "preračunala" prilikom prvog dogovora sa poljoprivrednicima? To je sada manje važno, bitno je da je stvoren potreban finansijski okvir za realizaciju budžeta. Ostaje nam da verujemo da će ubuduće svaki dogovor biti realizovan. Kako? Pa tako što će se prepoznati zahtevi poljoprivrednika na pravi način i poštujući tajming isplata pojedinih budžetskih pozicija, raspisivanjem javnih poziva u pravo vreme, obezbediti potrebna sredstva u pravo vreme.

Bez tenzija i pritiska
Za kraj ne mogu, a da za celo ovo zamešateljstvo ne dam svoje lično mišljenje. Država (Ministarstvo poljoprivrede pre svega) jednostavno mora da prati puls poljoprivrednika i da prejudicira sve ono što oni posle plasiraju kao problem, te da samostalno, autoritativno donese agarni bužet, pravedno raspoređen u skladu sa svojom agrarnom politikom.

Ta agrarna politika mora u sebi da involvira potrebe poljoprivrednika koji su u saglasju i dogovoru (na bilo kom nivou) sa bazom, odnosno poljoprivrednicima. Dakle, bez tenzija i pritisaka koju sobom nose protesti. Za početak, u samom resornom ministarstvu bi morali da rade ljudi koji su bar jednom zagazili u kravlju balegu ili u čizmama osetili blato iz brazde. U protivnom, nikada neće biti razumevanja za paorsku muku.

Dizel gorivo
Država stoji na stanovištu da se ispoštuje dogovor i to samo u dogovorom ograničenim količinama, ali kroz refakcijuiI samo na benzinskim pumpama određenih prometnika. Ovaj podsticaj ponovo zbog niza tehničkih problema poput blizine benzinskih postaja od zabačenih kuća u pojedinim mestima, preko komplikovane procedure za traženje refakcije, postaje funkcionalno upitan i problematičan.

Uređenje tržišta
Ovaj zahtev poljoprivrednika, od početka protesta još u maju 2023., pa do danas, doživeo je najviše modifikacija: počev od insistiranja na formiranju fjučers berze, pa preko insistiranja na robnim zapisima i sistemu javnih skladišta, pa do kontrole uvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovaj zahtev nije neposredno povezan sa agrarnim budžetom. Generalna ideja poljoprivrednika o uređenju tržišta na svim nivoima jeste suštinska i dubinski sistemska stvar i kao takvu treba je podržati, ali načini realizacije su i dalje u magli. Ova tema je suviše kompleksna da bismo se u ovoj analizi duže zadržali na njoj, ali za početak nije loše malo edukacije i  predznanja da bi se znalo tačno šta se traži.

Sve u svemu, realizacija kao i dinamika i tajming realizacije ispostavljenih, pa dogovrenih zahteva, nije onakva kako su poljoprivrednici očekivali. Možda bi razumevanja poljoprivrednika za ovako proceduralno komplikovanu vremenski rastegljivu realizaciju postignutog dogovora i bilo da se nije desila još jedna u nizu loših proizvodnih godina. Ona je u tolikoj meri iscrpila finansijske kapacitete poljoprivrednika da su došli u problem kako zanoviti proizvodnju na očekivanih približno milion hektara jesenje setve ozimih kultura. Nervoza i frustracija poljoprivrednika zbog ovih okolnosti samo je podgrejala osećanje izneverenosti.

Novi protesti 
Upravo to osećanje je dominantno uticalo da se paori ponovo saberu i organizuju u nove proteste. Realizacija nekih zahteva na "dođem ti", očigledno nije zadovoljila paore.

Od mnogo inicijalnih zahteva, poljoprivrednici su se, već poučeni iskustvom ranijih protesta i obučeni upravo kroz praksu vođenja protesta, fokusirali na četiri ključna zahteva. Naravno, primetićete da su protestanti "podigli lestvicu" i da su zahtevi ovoga puta u suštini slični kao i pre godinu dana, ali su još rigidniji i oštriji. Pa da ih navedemo :

Isplata regresa za sertifikovano seme po dogovorenih 17.000 dinara po hektaru, odmah, bez pravdanja kupovine računima po "lex specialis" zakonu;
Gorivo bez akcize u 2025. godini na svim pumpama;
Moratorijum na sve poljoprivredne kredite;
Uređenje tržišta, reafirmacija sistema javnih skladišta i robnog zapisa, kao i kontrola uvoza poljoprivrednih proizvoda.
Da li sam nešto ispustio ili pogrešio? Nemojte to meni stavljati na dušu. Naime, ovi zahtevi na dnevnom nivou deriviraju u neke slične, modifikovane, ali suštinski iste kao u prethodno navedenom tekstu. Ono što bi možda trebalo da učini i jedna i druga strana, jeste da se malo "odmaknu" korak ili dva i da iz jedne druge perspektive posmatraju čitav problem.

Naime, protesti sve više postaju proces, a ne "ad hoc" napor demonstranata da se reše akutni problemi. Zaobilazeći redovnu institucionalnu proceduru (ti mehanizmi postoje), paori se okreću vaninstitucionalnom modelu u traganju za svojim interesima i državi se obraćaju direktno, a za to koriste proteste kao alat za taj direktni put za ostvarenje svojih ciljeva. Zašto? Moje mišljenje je da je u pitanju nepoverenje.

Rebalansom još 18 milijardi dinara za poljoprivredu
Naravno, nije to samo specifikum za Srbiju. Model komunikacije poljoprivrednika sa državom putem protesta je opšteprihvaćena praksa u Evropi i svetu. Ako se i jedni i drugi pomere par koraka unazad, možda će videti drveće u šumi, možda će shvatiti (ovo se pre svega odnosi na državu) da nam poljoprivreda omogućava jednu vrlo bitnu stvar koja u velikoj meri obezbeđuje prehrambeni suverenitet nacije, a što je bitan preduslov opšteg državnog suvreniteta.

Agroinfo.rs/ Agroklub

Neprihvatljiv odgovor za paore: "Biće. Ne sada, najkasnije za godinu dana"