Урма: Лековита својства, садња и нега

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Урма је мала, обла воћка која расте на урминој палми у облику гроздова. Једина је биљка у Сахари која човеку може да помогне да преживи, а осим тога садржи бројне хранљиве вредности. Урма може бити браон, жуте, црвене или наранџасте боје. Често је називају и хлеб пустиње.

Лековита својства
Урме су богате угљеним хидратима, протеинима, минералима и витаминима. Не садрже холестерол и веома су здраве. Садрже бројне нутритивне вредности, због чега се смтрају најздравијим воћем на земљи.

Осим што су одличан извор природних влакана који су организму неопходни за добар рад црева, урме представљају извор гвожђа, регулишу телесну тежину, снижавају холестерол и крвни притисак.

Урма штити од можданог удара, представља одличну храну за мозак и енергетски стимуланс.

Садња
Урмине палме цветају у марту, када се врши опрашивање неопходно за стварање плодова. Пренос поленовог праха са мушких палми у женске цветове обављају специјално обучене особе и то је једини начин опрашивања.

То је палма која се лако узгаја као собна биљка у нашим условима. Из семенки се могу добити младе биљчице, које споро расту прве две до три године. Преко лета им је потребно директно сунце и много воде, док у току зиме могу бити и у незагрејаним просторијама (где температура не иде у велики минус).

Младе палме су веома осетљиве на ниске температуре. Препоручљиво је сваку семенку посејати у посебну посуду, с кореном окренутим надоле, пазећи да га не оштетите. Земља треба да буде мешавина песка и обичне земље или земља за кактусе.

Такође су осетљиве и на пресађивање, па ако им се корен и најмање оштети - биљке ће пропасти. Коренов систем им је врло велики, те испуњава целу саксију. Треба их сејати у мање посуде, а пресађивати постепено повећавајући саксије, јер ако се млада палмица посади у велику саксију, наџемни део ће мировати, а развијаће се само корен.

Износе се у марту и препоручује се да напољу буду до првих мразева, јер им је потребно што више сунца и топлоте.
Преко зиме се заливају помало, тек да им се не расуши земља, једном у 15-20 дана. Када палма почне да излази из саксије, време је за пресађивање, јер је корен испунио простор. Најбоље је пресадити је у пролеће и водити рачуна о томе да није на промаји.

Жижула (кинеска урма)
Жижула је дуговечна воћка и живи до 200 година. У Кини и Индији је једна од 5 најважнијих биљака. Достиже 2-4 метара висине, у зависности од начина узгоја. Има трње по гранама и ситнијим листовима. У пазуху листа се развијају мали жуцкасти цветови пријатног мириса.
Цвета у мају и јуну, док плодови сазревају у октобру. Плодови су јајолики, мало издужени и меснати. У поцетку су зелени, а пред зрење црвеносмеђи. Потпуно зрели плодови се смежурају, слатки су и миришљави. Користе се свежи, сушени или се прерађују у мармеладу, слатко, компот или ликере.

Отпорна је на болести и штетоцине. Садња жижуле је слична као и код других воћних врста. Треба избегавати садњу на подручјима где је тло непропусно и има задржавања воде. Стабло жижуле доноси плод у трецој години након садње.

Izvor: agromedija.rs

Урма: Лековита својства, садња и нега

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Leblebija se koristi za pripremu variva, a od sušene leblebije se pravi brašno, koje se može koristiti za zapršku u jelima ili za izradu namaza.

Atritis i bolovi u zglobovima znaju da budu veoma uporni i neprijatni, ali priroda se pobrinula i za to. Upoznajte se sa dijetom koja je vrlo ukusna i prijatna, a koja će smanjiti bol u zglobovima i druge tegobe izazvane artritisom.

Uzdignute leje možemo formirati od bilo kog materijala a najčeše se prave od drveta, a evo i kako.

Kada je vreme cvetanja, od maja do oktobra, ovo cveće krasi mnoge balkone, najčešće dolaze u beloj, ružičastoj, crvenoj i ljubičastoj boji..

Marakuja je poznati afrodizijak iz Južne Amerike. Čaj od osušenih listova markise blagotvorno deluje na nesanicu, a nije teška za uzgoj.

Svim biljkama je potrebna sunčeva svetlost kako bi proizvele dovoljno hrane putem fotosinteze. Međutim, ne treba svima ista količina direktnog sunca. Neke biljke traže mnogo sunca, dok je drugima potrebno sasvim malo. Najvažnije je da znate koliko vam je osunčan svaki deo bašte ili dvorišta. Jednom kada to utvrdite, nikada nećete imati dilemu da li ste biljci pružili pravo mesto za život.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета