Prema nekim tvrdnjama, latinski naziv ovog drveta potiče od reči acris (oštar) jer se tvrdo drvo u prošlosti koristilo za pravljenje koplja.

Javor ima naspramno raspoređene listove, koji su obično palmastog oblika, mada postoje i vrste koje imaju peraste listove. Javor cveta krajem zime ili u proleće i gotovo za sve vrste je karakteristično da cveta istovremeno ili odmah nakon pojave listova.

Cvetovi javora su mali i nisu upadljivi. Nekoliko sedmica do šest meseci nakon cvetanja sa drveta pada veliki broj semena. Plod javora je takav, da se vrti dok pada i raznosi seme što je dalje moguće.

Sadnja javora

Javor se uglavnom razmnožava uz pomoć semena. Obično se seje u jesen i ako je seme puno, onda klija zajedno. Pojedine vrste imaju i svoje posebne karakteristike. Vrste kao što je A. saccharinum L daje seme u maju i ako se ono sakupi i poseje odmah, već iste godine možete imati rezultate.

Seme kod drugih vrsta (A. nicoense Maxim.) se obično 2 godine nalazi pod zemljom, pa se tek onda pokaže. Pojedine dekorativne vrste se razmnožavaju sa reznicama, a da bi ono bilo uspešno, što je ujedno i retkost, potrebno je dosta brige.Javor nikako ne podnosi samoću, pa ako odlučite da ga gajite, poželjno je da posadite najmanje još 2 - 3 drveta sa njim. Javor je u tom pogledu sličan kao bonsai drvo.

Semenke javora su jestive

Spoljašnji su pokrivač koji se mora ukloniti ukoliko želite da jedete javorove semenke. Semenke ispod pokrivača su jestive.

Nakon što ogulite spoljni pokrivač, naćićete mahunu koja sadrži semenke. Kada su mladi i zeleni, u proleće, ovi plodovi su najukusniji.

Ako vam se sviđa da jedete javorovo seme, morate ga ubrati pre nego što veverice i druge divlje životinje dođu do njih, jer ih i one vole.

Kod nas se zna za 5 vrsta javora

1. Mleč je drvo koje može dostići visinu do 25 m. Kora ovog drveta može biti sivo - braon ili tamnobraon boje, pa čak i crne, tanka i samrežastim pukotinama. Krošnja je gusta, široka i okrugla. Listovi su naspramni, u obliku palme, sjajni, sa oštrim vrhovima i izrezbareni. Cvetovi ove vrste javora su zeleno - žuti, skupljeni u cvasti koja podseća na kišobran, a kada sazre, ona vise. Cvetovi su dupli sa spljoštenim semenkama koji gotovo da prave ugao od 180 stepeni. Sazrevaju u jesen.

2. Gorski javor  je drvo koje dostiže visinu do 30 m. Ima široku okruglu krošnju i malo podignute grane. Kora mu je sivo - braon, blago ispucala, koja se ljušti i tako obrazuje pločice. Cvetovi gorskog javora su bledozelene boje, sakupljeni u cvastima koje podsećaju na grozdove i vise nadole. Pojavljuju se nakon što lišće opadne.Ova vrsta spada u listopadno drveće.

3. Poljski javor ili klen je drvo, koje može biti visoko do 20 m. Kora mu je sivo - braon, tanka i sa mrežastim pukotinama.Cvetovi su žuto - zelene boje i rastu u okviru cvasti koja ima oblik kišobrana. Kada su zreli, plodovi ove vrste vise nadole. 

4. Jasenolisni javor je drvo srednje visine. Krošnja mu je nepostojana i brzo propada. Kora stabla je u početku glatka, žuto - sive boje, koja vremenom potamni i ispuca.  Cveta u aprilu i maju. Plodovi su bledožute boje i sazrevaju u oktobru, ali opadaju sa drveta postepeno, sve do proleća sledeće godine. 

5. Žestika  je žbun ili malo drvo sa izdignutim granama. Kora mu je tamnosive boje, glatka i samo površinski ispucana. 

Cvetovi žestike su sitni, bledožuti, veoma aromatični, sakupljeni u cvastima nalik grozdovima, koji se pojavljuju nakon opadanja lišća.

Plod žestike je sitan, sa dva crvena pucavca. 

Izvor: agromedia.rs

JAVOR