Дрво јавора, (латински Ацер – оштар, режњевит), је листопадно или зимзелено дрвеће, ређе мање жбуње. У роду има око 150 врста у северној умереној зони и у планинским тропским пределима. Највише врста има у Кини и Јапану.

Дрво из рода Ацер је драгоцено и има широку потражњу, упркос чињеници да варирају његова својства у великој мери зависно од врсте. У Европи и Русији има широку употребу. Дрво има добре механичке и естетске карактеристике. Код нас су највише заступљени: Ацер платаноидес(млеч), А.монспессуланум (маклен), А.обтусатум (глухач, јаворац), А.интермедиум (маклен), А.цампестре (клен), А.рубрум (канадски јавор), А.дасyцарпум (сребрнолисни јавор), А.јапоницум (јапански), А.палматум (корејски или кинески), А.хелдреицхии (планински јавор), А.псеудоплатанус (јавор), А.татарицум (жешља).
Дрво јавора одликује способност да семе веома рано клија у пролеће. Током сунчаних дана семе може да клија чак на температури око нула степени, а право клијање је под снегом. Овај систем клијања није пронађен код других врста дрвећа.
Пупољак јавора отвара се много раније него пупољак брезе. Јавор има способност да “плаче”: чак и са благим порастом влажности ваздуха, падају капљице ( “сузе”). То се обично дешава неколико сати пре кише. Јавор живи од 150 – 200 година, али постоје и дуговечни, има преживелих примерака старих до 600 година.
Стари Словени ценили су ово прелепо дрво и налазили му различите намене.

Од листова се добија црна и жута боја за фарбање вуне и тканина. Медоносна је врста. Пчеле са једног стабла јавора могу да сакупе и до 10 кг меда. Сируп се припрема од јавора, тзв. јаворов сок или сируп. Гране и лишће јавора користи се за сточну исхрану.
Према последњим студијама, јавор је способан да задржи загађења тешких метала и бензенових пара. Стога, препоручљиво је да се засади у урбаној средини, са циљем побољшања стања животне средине.

Дрво има веома атрактиван изглед, али и поред тога, главна употреба је у дрвној индустрији, у производњи намештаја. Јавор, због своје издржљивости, одличан је за израду спортске опреме, прибора за домаћинство, плоча за подове, паркета и степеница, гудачких инструмената и јаворовог фурнира, који се користи за производњу квалитетних бубњева и жичаних инструмената.
Различите врсте јавора су широко распрострањене у свету. Једна је од најчешћих врста дрвећа у нашим листопадним шумама.

Дрво јавора је један од јачих пречишћивача ваздуха. Његова улога у нашим шумама је мала, јер је бројно мали.

Хемијски састав:

Јаворов сок садржи шећер и гуму. У листовима су пронађени: угљени хидрати, каротеноиди, алдехиди, органске киселине, витамини Ц и Е, танини, липиди и незасићене масне киселине.

Лековита својства јавора:

У народној медицини користе се: млади листови, кора, плод и јаворов сок.
У Норвешкој се јавор користи само у народној медицини. Јаворов сок има бактерицидно дејство, тако да се користи као биљка антисептик за лечење рана и огреботина. Исти ефекат има и млевено свеже лишће, које се поставља у облику завоја на оштећену кожу. Јаворов сок је користан за берибери, умор и пије се као превентивна мера код прехладе. Добијање есенције од листова и семена се препоручује за болести бубрега, болести назофаринкса и бронхија, пнеумонија, вирусних инфекција и хепатитиса.

Национално обележје
Народ Канаде цени лепоту и благо које му нуди дрво јавора. Јаворов лист као симбол Канаде, датира од 1700 године. Канада има више од 10 врста јавора, углавном у Онтарију. Највећа екплоатација јавора је у Квебеку. У марту сваке године, Канада одржава традиционални “Јаворов сируп фестивал,” где људи могу да уживају у слатком јаворовом сирупу.

 Izvor:bolja zemlja.rs

Дрво јавора