HORTIKULTURA

Malo je biljaka gotovo CRNE boje, pa zato šišmišev cvet privlači veliku pažnju ljubitelja botanike.

Možete je uzgajati u teglicama, a posebno će dobro izgledati ako je posadite u viseće teglice tako da njeni listovi mogu slobodno da padaju.

Stidljiva mimoza je tropski žbun iz porodice mahunarki. Ova biljka naziv je dobila po karakterističnom zatvaranju listova pri dodiru, potresu, te naglim promjenama temperature. Nakon nekoliko minuta listovi se ponovo otvore.

Jasmin je biljka koja pripada porodici maslina (Oleraceae), a ime joj potiče iz Persije.

U toku ovog perioda lišće, koje se nagomilava u velikim količinama, odnosimo sa zelenih površina ostavljajući ih u kompostištu, a kasnije nam može poslužiti kao prirodno đubrivo. Sakupljeno lišće možemo iskoristiti i kao zaštitu od mraza za pojedine osetljive biljke.

Rododendron je poznat još i kao ružino stablo, danas postoji izmedju 600 i 900 različitih vrsta i oko 1 000 hibrida ovog cveća.

Uzgoj lonicere nije zahtevan, pa je ova biljka preporučljiva za početnike u baštovanstvu.

Kalateja, latinski naziv (Calathea) pripada porodici Maranthaseae sa preko 150 vrsta ove biljke. Originalno stanište je Latinska Amerika. Kalateja je višegodišnja zeljasta biljka sa elipsastim listovima raznih boja; belih, zelenih, boja lavande.

Mandragora je rod skrivenosemenica, koje pripadaju porodici krompira. Ovaj rod obuhvata nekoliko vrsta, koje su raspropstranjene na površini Mediterana, Himalaja i nekih delova Azije.

Ovo fantastično cveće dnevno ima i po 30 cvetova. Sada vam je, verovatno, jasno zašto iskusni baštovani gaje hibiskus. Kada se svi umore - on bukne!

Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun.

Čarobna lepota ove biljke postaće nezamenljiv detalj svakog doma.

Cveće je možda prelepo za gledanje, ali mnogi cvetovi sadrže iritantni polen koji može izazvati svrabež u očima, curenje iz nosa i opštu bedu. Srećom, nije svo cveće ovog sveta izazivač alergija

Japanski vrtovi su napravljeni kako bi bili prostor za meditaciju i uživanje. Sve je počelo kao mali prostor koji se pravio za elitu Japana, da bi se sklonili od ratova i bili u miru; a sada je to način života i duboko ukorenjena kultura.