PČELARSTVO

Dana 7. februara smo objavili novi oblik podrške pčelarstvu koji priprema Ministarstvo poljoprivrede, već 8. februara detaljnije uslove do kojih smo došli u komunikaciji sa nadležnima, a danas objavljujemo usaglašeni spisak opreme koja će biti predmet podrške.

U Beogradu je nedavno predstavljena XIII Siva knjiga koja sadrži preporuke za smanjenje opterećenja privrede, a svoje mesto u njoj našlo je i pčelarstvo.

Šef katedre za biologiju nam je otkrio nekoliko genijalnih trikova pomoću kojih možete da procenite da li je med kvalitetan.

Osmatranjem rada i ponašanja pčelinjih zajednica u pojedinim godišnjim dobima, može se uočiti da, pored savršene podele rada u društvu, ima i nekih nama, na prvi pogled, nejasnih ponašanja.

Nozemoza je bolest odraslih pčela koja se najčešće manifestuje u proleće. Ona predstavlja oboljenje izazvano mikrosporidijom nozemom (Nosema apis), koja napada epitelne ćelije zida srednjeg creva matice, radilica i trutova.

Zbog nedostatka prirodnih oprašivača izraelski startup Edete je osmislio tehnologiju za veštačko oprašivanje. Ta tehnologija se već koristi u uzgoju badema.

Med svojom dugovečnošću ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je da Srbija prosečno godišnje izveze do 3.000 tona meda u vrednosti od osam do 12 miliona evra.

Istraživači su otkrili da pčele u Vijetnamu sakupljaju i razmazuju životinjski izmet oko košnica kako bi sprečile napade velikih stršljena.

Od svečanog otvaranja Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači prošlo je sedam meseci.

Veštačko izvodjenje matica je važan posao za svakog pčelara. Na sreću, za uzgoj matica se može svaki od njih lako osposobiti, pa evo i osnovnih metoda - uputstva i saveti u vezi toga.

U Nemačkoj se poslednjih godina sve više javljaju pčelari čija pčelinja društva propadaju u proleće i leto sa simptomima masovne pojave pčela radilica koje puze ispred košnica, ali se ne sakupljaju u gomilice na travi kako je to uobičajeno kada je u pitanju nozemoza, crevna bolest odraslih pčela.

Zasad ne postoje pouzdani dokazi o tome kada su se na Zemlji pojavile pčele, niti od kada ih je čovek počeo gajiti. Smatra se da je pradomovina medonosne pčele Indija. Na Sever i Istok pčele se nisu mogle kretati zbog nepremostivih za njih najviših Himalajskih planina, a na Jugu ih je sprečavao okean. Jedino su se mogle širiti prema Zapadu.

Što je kvalitet voska bolji, to je njegova boja svetlija, a specifična težina, temperatura topljenja i čvrstina veća.