Nonius ili nonijus (u literaturi se javlja i jedna i druga varijacija imena) rasa je konja koja je nastala u prvoj polovini devetnaestog veka u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Nastao je višestrukim ukrštanjem Arapskih kobila, kobila Lipicanera, ali i Normanskih i Engleskih punokrvnih kobila sa pastuvima uvezenim iz Normandije.

Korišćen je vojne svrhe gde se zbog visoke izdržljivosti pokazao veoma dobro. Tek sa početkom dvadesetog veka ova rasa počinje da se koristi i u druge svrhe, kao što je poljoprivreda, vuča zaprežnih kola, ali i kao takmičarski konj. Nonius spada u grupu srednjih do velikih rasa konja. Odrasli mužjaci u proseku teže oko 600 kilograma, dok su ženke sa svojih 550 kilograma samo malo sitnije. Visina grebena iznosi u proseku 160 centimetara. 

Skroman je u pogledu nege i ishrane, što ga čini zahvalnim za odgoj. Odlikuje se dobrom plodnošću i radnim osobinama. Zbog stamene građe, dosta je sporiji od drugih rasa konja tako da se ne koristi u trkama brzine, već samo u trkama izdržljivosti.

Odlikuje ih krupna glava i debeo, mišićav vrat. Grudi, slabine i noge kod noniusa su izrazito snažne, te iz toga proizilazi njegova velika izdržljivost. Kopita su osetljiva i slabija, pa se često dešava da puknu.

Najčešće je crne boje (vranac), a može biti i tamnobraon (dorat), uglavnom jednobojan bez dodatnih belega i pruga. 

Izvor:http:ekoblog.info

Konj nonius