Ovaj divlji mak za razliku od svog pitomog rođaka - baštenskog ne sadrži opasan morfin, već readin, koji smiruje, ublažava bolove i ne stvara naviku.

Divlji mak ili bulka iz porodice makova (Papaveraceae) zeljasta biljka, kod nas veoma rasprostranjena a raste kako u gradskim, tako i u seoskim područjima.  Poreklo divljeg maka, koji je u narodu poznat i kao bulka, nije poznato. Botaničari smatraju da vodi poreklo iz zapadne Azije odakle se raširio širom sveta. Ova biljka opisana je u agrokulturama Starog sveta gde se smatrala za simbol plodnosti.

Ukoliko se konzumira u svežem stanju može biti otrovna. Bulka je bogata alkaloidima, taninima, skrobom i organskim kiselinama. Cveta od proleća do jeseni. Stabljika je visoka između 20 i 90 santimetara sa mrežastom strukturom koja je ispunjena mlečnim sokom. Malo razgranata stabljika je relativno tanka i dlakava. Grubo, čekinjasto lišće je kopljasto i izduženo, dužine oko 15 centimetara, dvostruko izdeljeno s grubo urezanim i oštro nazubljenim sekcijama. Listovi su sivkastozeleni i pokriveni štrčećim sivim dlačicama. Bulke cvetaju samo dva do tri dana, a pri otvaranju cveta dva dlakava poklopca pupoljka otpadnu. Latice su zajedno nepravilno uvezane, a na dnu cveta imaju crnu mrlju, koja je često uokvirena belom linijom. Cvetovi su samooplodovi, a jedan cvet je u stanju da proizvede kapsulu od nekoliko stotina do više hiljada sitnih semenki koje klijavost zadržavaju i po nekoliko godina.

U lekovite svrhe, ova lako prepoznatljiva biljka, ubire se u junu a za lek se koriste suve latice i semenke koje se ubiru zajedno sa čahurom.
Latice ne treba puno dodirivati, jer gube lekovita svojstva. Prilikom dodirivanja latica, one menjaju boju iz crvene u ljubičastu, pa ukoliko promene boju, biljka gubi na svojoj lekovitosti, te se zato mora pažljivo ubirati i ne koristiti latice koje su promenile boju.

Čaj od divljeg maka se koristi za lečenje disajnih organa, problema sa organima za varenje a pokazala se odličnim lekom i u lečenju depresije, nervoze, nesanice i straha.
Najčešće se koristi za ublažavanje nadražajnog kašlja, pomaže bržem sazrevanju i iskašljavanju sekreta iz gornjih i donjih disajnih puteva, opušta spazam bronhija pa se preporučuje kod problema akutnog i hroničnog bronhitisa praćenog gušenjem. Njeno pozitivno dejstvo pokazalo se i kod problema sa varenjem, nadutosti, bola u stomaku.

Priprema čaja: Jednu kafenu kašičicu osušenog cveta, preliti sa 2 dcl ključale vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti i piti od 1-3 šolje dnevno, u zavisnosti od problema koji tretiramo.

Dečji sirup:

- 100 g latica bulke
- 1,3 l destilovane vode
- ½ limuna
- 2,5 kg šećera
Latice prelijte proključalom vodom u koju ste dodali isceđen limunov sok, poklopite i posle osam sati procedite. U tečnost dodajte šećer i zagrevajte dok ne provri. Sklonite sa šporet i ohlađen naspite u bočice od dva deci. Čuvajte na tamnom, hladnom mestu.
NAPOMENA: Sirup se daje deci za iskašljavanje ali se dozira prema uzrastu. Deci do 15 meseci po pet mililitara dnevno, do tri godine po 10 ml, mališanima do pet godina po 20 ml, a onima do 10 godina po 30 ml dnevno.

 Agroinfo.rs

DIVLJI MAK ili BULKA: Kao lek za strah,nervozu i nesanicu