Đubrenje livada i pašnjaka
foto: pixabay
Optimalne količine dodatih mineralnih đubriva variraju u zavisnosti od prirodnih karakteristika livada i pašnjaka
U našoj zemlji površine pod livadama i pašnjacima su velike i njihov najveći deo nalazi se u brdsko–planinskim područjima. One su značajan izvor stočne hrane i bez njih u ovim krajevima gajenje stoke nebi bilo moguće. Druga značajna činjenica je da su livade i pašnjaci na zemljištima koja se ne mogu drugačije iskorišćavati nego gajenjem ovih biljaka pre svega zbog toga što je reljef ovih površina nepogodan za obradu a i zemljište je siromašno u svim hranljivim materijama.
Stalnom ispašom i kosidbom odnose se velike količine biljnih hraniva, kao što su: azot, fosfor i kalijum. One se ne vraćaju i ne nadoknađuju prirodnim putem. Neka zemljišta u ovim područjima sadrže i znatne količine humusa ali je njegovo razlaganje sporo i ishrana biljaka nedovoljna.
Imajući u vidu ove činjenicu, đubrenje livada i pašnjaka predstavlja značajnu i ekonomičnu meru kojom se može u vrlo kratkom vremenu bitno povećati prinos. Obzirom da jedna tona sena dobijena na ovim površinama sadrži sadrži u proseku 18-20 kg azota, 8-10 kg fosfora i 18-22 kg kalijuma, može se izračunati koje količine mineralnih đubriva moraju da se unesu u zemljište radi dobijanja očekivanog prinosa.
Dipl.ing. Milica Popadić navodi da količina đubriva zavisi od veličine prinosa a on se menja pod uticajem mnogih činilaca. Tako livade u nižim predelima mogu da daju znatno veće prinose (10-15 tona/ha) nego livade u višim (5-10 tona/ha), Zbog toga je i potrebna količina hraniva u ova dva predela različita. Osim toga, odnos između količine azota, fosfora i kalijuma zavisi i od osobina biljaka. Na primer, ukoliko je udeo deteline veći količina potrebnog azota se može smanjiti ali u tom slučaju treba povećati količinu fosfora i kalijuma, kako bi se podstaklo vezivanje azota iz vazduha.
Isti autor navodi i da se najbolji rezultati postižu kada se kompleksna đubriva primene rano u proleće, odnosno, pre početka vegetacije. Okvirne preporučene količine za prirodne livade i pašnjake pri korišćenju NPK đubriva u odnosu 15:15:15, iznose: 700-800 kg/ha - najproduktivije; 500-600 kg/ha - srednje produktivne i 350-400 kg/ha - manje produktivne. Za veštačke livade i pašnjake se navedene norme se povećavaju za po 200-400 kg/ha, u odnosu na prirodne livade i pašnjake.
Pašnjaci se đubre u više navrata. Jednom rano u proleće a drugi put kasnije, ukoliko ima dovoljno padavina. Dolinske, produktivnije prirodne livade i pašnjake treba prihranjivati azotnim đubrivima posle prvog otkosa, radi dobijanja kvalitetnijeg drugog otkosa. Dobar efekat prihranjivanja posle prvog otkosa postiže se i kada se količina dodavanja kompleksnih đubriva smanji za 25-33%, a primene azotna đubriva KAN-a u količini od 150 do 300 kg/ha (cit. dipl.ing. Milica Popadić).
Najzad, stočna hrana proizvodena na livadama i pašnjacima ima značajno mesto u ishrani životinja jer ih snabdeva potrebnom količinom energije, pre svega ugljenim hidratima. Kvalitet stočne hrane zavisi i od sadržaja belančevina u hrani, a on je određen količinom azota koja se unosi u zemljište u obliku đubriva. Tako je utvrđeno da stočna hrana sa livada i pašnjaka koji su kvalitetno đubre azotnim đubrivima sadrži veće količine belančevina i time doprinosi bržem rastu i razviću životinja, što povećava i rentabilnost njihovog gajenja.
Izvor: poljosfera.rs
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Cene mineralnih đubriva otišle su dva i tri puta naviše zbog poskupljenje gasa i to pogađa poljoprivrednike u Srbiji ali i u svetu
Kiše, nedostatak mineralnih đubriva na tržištu i drugi faktori uslovljavaju setvu pšenice koja kasni.
Ratarima će za prihranu zemljišta pred jesenju i prolećnu setvu trebati bar 40 hiljada dinara po hektaru, što je dva puta više nego lane.
Pašnjaci predstavljaju travnate površine koje služe za ispašu stoke. U predelima gde su oni značajnije zastupljeni, često mogu biti jedini izvor stočne hrane u vreme aktivne vegetacije od aprila do novembra meseca i zato je važno znati kako ih pravilno koristiti.
Od 750 hektara pašnjaka, koliko su stočari u selu Dobrica kod Alibunara imali do pre dve godine, sada nemaju gotovo nijedan. Država ih je, tvrde, svesno ostavila bez tog zemljišta i bez mogućnosti da svojim porodicama obezbede osnovne egzistencijalne uslove, jer je mnogima od njih stočarstvo jedini izvor prihoda.
Ne baš davno na banatskim pašnjacima paslo je na desetine hiljada ovaca i krava. Danas je retkost pronaći takvo stado, mladi ne žele da se bave tim poslom.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета