Mlade šišarke ariša se koriste za pripremanje napitka, za kupku pri lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Iglice i kora ariša se koriste za pripremanje obloga za lečenje upalnih procesa kod rana.

Ariš (Larix Europaea) je jedino cmogoricno  drvo koje svake godine gubi listove (iglice). Ariš raste visoko od 20 do 40 metara, sa tankim, pognutim granama i šiljastom krošnjom. Ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje velike šumske prostore. Brzo raste što pogoduje njegovoj sadnji i uzgajanju. 

Ariš je vrsta četinara koja je najzastupljenija u šumskim predelima severne hemisfere. Najzstupljeniji je u Sibiru, ali je rasprostranjen i u Kini, Mongoliji, Severnoj Americi i delu Centralne Evrope. Sibirski Aris je poznat u celom svetu zahvaljujuci svojim unikatnim bioloskim i fizicko- mehanickim svojstvima. Moze da se uvrsti u kategoriju veoma cenjenih gradjevinskih materijala. Drvna masa Sibirskog Arisa ima vrlo visoke pokazatelje po pitanju otpornosti na vlagu, cvrstine i otpornosti na truljenje.

Kora ariša je ispucana, crvenosmeđe boje, fine i mekane iglice rastu izdvojeno na dugim i tankim izdancima u grupicama od dvadeset do šezdeset u broju (sa jeseni opadaju).  Ariš je jednodomna biljka. Mirisni ženski cvetovi se razvijaju u male šišarke. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris (sličan limunu). Zelene šišarke sakupljaju se u prolece i pocetkom leta, iglice sakupljaju se u toku cele godine,  smola i kora u jesen.

Čaj pripremljen od kore ariša pospešuje mokrenje, leči vodenu bolest u početnim fazama, žuticu, reumu u zglobovima, osipe. Smola ariša pripremljena s vinom i medom čisti začepljenu jetru, razgrađuje i lagano čisti pesak i kamenje iz žuči,bubrega i mokraćnog mehura, a koristi se i za ispiranje usne duplje kod raznih upalnih procesa.

Agroinfo.rs/rulek.rs

Šta sve leče iglice i mlade šišarke ARIŠA?