Циљ сваког произвођача воћа, а нарочито малине, је да принос у његовом засаду буде што бољи, а квалитет плодова што виши. Међутим, у органским засадима је примена хемијских препарата најстроже забрањена па се произвођачи морају ослонити на примену агротехнике, а пре свега правилну обраду земљишта и ђубрење како би постигли одговарајуће приносе. Ево на шта треба обратити пажњу.

Један од основних принципа органске пољопривреде је повећање садржаја органске материје у земљишту, због тога је веома важно смењивање односно ротација усева ради одржавања плодности земљишта и превенције појаве болести и штеточина. Како би се предупредила појава болести и побољшала структура земљишта у малињацима саветује се да се једну или две године на земљишту предвиђеном за засад малине гаји дивљи радич (рапханус) или нека друга биљка која има дубок и снажан коренов систем као на пример хељда.

Након бербе обавезно обавити плитку обраду земљишта
У органском малињаку земља се обрађује првенствено ради његовог одржавања у растреситом стању, те да би се уништили корови и у зони кореновог система унела хранива. Међуредна обрада земљишта обавља се тањирачама или ротофрезом, док се у самом реду корови ручно плеве и окопавају. Прва обрада земљишта обавља се у рано пролеће, и то обавезно после уношења стајњака и резидбе изданака, док се остале обраде земљишта раде касније према потреби, то јест када се корови масовније развију. Станковић подсећа на то да је након бербе обавезно урадити једну плитку обраду земљишта, али се при томе мора се водити рачуна да земљиште остане равно, зато што се тако најбоље сакупљају и чувају резерве влаге у земљишту. Самим тим ће се и коренов систем малине равномерно и оптимално развијати.

Искористити период конверзије за повећање садржаја органске материје
Владимир Станковић сматра да је најбољи систем обраде "сендвич систем", при којем се обрађује само уска трака око реда, док се међуредни простор затрављује или се у њему сеју биљке за зеленишно ђубрење. Те биљке се у предвиђеном времену косе, а биљна маса остаје на самом земљишту и тако се земљиште обогаћује органском материјом. Период конверзије, према његовом мишљењу, треба искористити да би се применом стајњака, компоста, зеленишним ђубрењем и другим мерама повећао садржај органске материје у земљишту. Малина има значајне потребе за хранивима, а нарочито за калијумом. За њену прихрану потребно користити органска и по потреби дозвољена фолијарна хранива. Стајњак је најбоље применити након бербе, крајем новембра, па све до почетка фебруара. Стајњак се растура само у пантљикама дуж редова малине, а никако по целом малињаку.

За зеленишно ђубрење најбоље су махунарке
Повећање садржаја органске материје такође се постиже и зеленишним ђубрењем. Такав поступак ђубрења подразумева да се зељасте биљке сеју, гаје до фазе цветања, а после тога заоравају. Биљке се гаје као предусев, међукултура и накнадни усев. Као предусеви се узгајају јари јечам и обична грахорица. У јесен, као накнадна култура сеју: уљана репица, смеша љуља и детелине. Као међукултура заједно са малином у току пролећа и лета у међуредном простору гаје се фацелија и сточни грашак. Зелена биљна маса се у периоду цветања коси ротационом косачицом и заорава. На тај начин биљке везују ваздушни азот захваљујући квржичним бактеријама на корену и тако повећавају садржај хранива у земљишту.

 Izvor:Izvor:agroklub.rs

Бољи принос органске малине уз одговарајућу агротехнику