Na imanju porodice Milenković u podnožju Čemernika na svega 8 km udaljenosti od centra Surdulice, na zemljištu površine 75 ari proizvodi se glistenjak kalifornijske gliste i koristi u voćnjacima i povrtnjaku

Kada je pre nekoliko godina Milan Milenković obišao neke porodične rančeve u Švajcarskoj znao je da će po povratku u selo Dugi Del on i njegova porodica organizovati proizvodnju na isti takav način. Ranč porodice Milenković koji su nazvali “Jablan” nalazi se na 800 metara nadmorske visine i udaljen je samo 8 kilometara od centra Surdulice, u podnožju Čemernika, na obodu Vlasine.

Na imanju površine 3 ha i 25 ari Milenkovići su zasnovali zasade kruške i lešnika. Od toga su 75 ari zemljišta opredelili za uzgoj kalifornijskih glista. Kvalitetan glistenjak od 2013. godine koriste u svojim voćnjacima i povrtnjaku. Potreba da žive i rade u zdravom okruženju i proizvode zdrave plodove podrazumevala je upotrebu glistenjaka.
“U početku smo koristili hemijska sredstva za zaštitu bilja  i to nam se nije svidelo. Kako i sami vodimo zdrav život, smatrali smo da i naše biljke treba da žive u skladu sa prirodom. Kupili smo 50 kilograma kalifornijskih glista i počeli sa proizvodnjom glistenjaka. Proces proizvodnje glistenjaka traje pune 2 godine, pa smo ga u početku kupovali od drugih. Glistenjak smo u startu dodavali određenim biljkama, dok smo kod ostalih nastavili sa veštačkim đubrivima i 48 sati nakon tretiranja pesticidima prskali smo sve naše biljke rastvorom glistenjaka i vode u razmeri 1:10. Taj rastvor je delovao kao probiotik. Prvo što smo primetili je da nestaju vaši i buve a biljke su izgledale toliko sjajno kao da su nečim oprane”, prepričava svoje iskustvo Milan Milenković.

Poslednje dve godine za zemljište i biljke koriste samo glistenjak koji proizvode na svom ranču. U voćnjaku u proleće čim vreme dozvoli oko stabala skinu travu sa korenom i u prečniku oko 70 cm stave četiri litre glistenjaka. Pored toga, rastvorom glistenjaka i vode u razmeri 1:10, koji uz povremeno mešanje odstoji 24 časa  i procedi se, prskaju cela stabla."To radimo tri puta u toku godine: posle procvetavanja, kad su plodovi veličine lešnika, i kad oberemo plodove. Pored toga što glistenjak sadrži veliku količinu i pravilan balans mikroelemenata, u 1 cm3 glistenjaka “Jablan” nalazi se minimum 30.000.000 korisnih mikroorganizama. Oni su baš ti koji korenu biljke dopremaju sve potrebne minerale iz okolnog zemljišta. Iz godine u godinu dodavanjem nove količine glistenjaka povećava se količina himusa, tako da je koren biljke sve snažniji“, priča Milenković.

U narednom periodu proizvodnju glistenjaka će proširiti na čak hiljadu kvadratnih metara, te će tako obezbediti količine za prodaju svima koji žele kvalitetno organsko đubrivo. Proizvodnja glistenjaka je vrlo jednostavna i za taj posao ne treba mnogo vremena, objašnjava domaćin.Od betonskih blokova, dasaka, pletene žice ili nekog drugog materijala potrebno je formirati nadzemni bazen visine jednog metra. Širina i dužina bazena određuje se u zavisnosti od količine biljnog otpada koji se prikupi u toku godine.

 "Za sam početak proizvodnje poželjno je da se na dno bazena stavi 20 cm zrelog stajnjaka i ubaci 1 kg/m2 glista. Na svakih 20 dana treba staviti sloj od maksimalno 10 cm biljnog otpada. Potrebno je redovno obilno zalivanje  biomase i da ta masa bude pokrivena slamom, kartonima ili nečim sličnim, da bi se vlaga duže zadržavala. Za godinu dana bazen će biti pun. Nakon toga najpre treba pored bazena izvaditi neprerađeni površinski sloj od 20 cm u kome se nalaze i gliste. Zatim se iz bazena vadi i preostala masa a vraća nazad predhodno izvađeni sloj  od 20 cm. Tako ponovo započinje proces proizvodnje biomase za novu sezonu. Izvađena biomasa se ostavi da odstoji još par meseci, najbolje je da prezimi,  i nakon toga se prosejava. Ono što ne prođe kroz sito ponovo se vraća u bazen, a sve ostalo je glistenjak“, objašnjava proces proizvodnje glistenjaka Milenković.

Iskustvo Milenkovića je da se upotrebom glistenjaka u proizvodnji voća i povrća ostvaruje niz prednosti. Sav zaostali biljni otpad na imanju pretvara se u glistenjak pa je proizvodnja jeftinija. Pošto se prskanja glistenjakom obavljaju samo tri puta godišnje ostvaruju se i uštede u pogledu utroška vremena za operacije zaštite biljaka.. Najvažnije je da su plodovi koje beru u svojim voćnjacima prepoznatljivi po svom prirodnom ukusu i mirisu.

Glistenjak kalifornijskih glista je veoma kvalitetno prirodno đubrivo. Tamno crne je boje, mrvičaste strukture i bez ikakvih neprijatnih mirisa ili hemijskih dodataka. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, za spravljanje hranljivih supstrata za proizvodnju povrća, cveća i rasada voćki. Bogat je humusom (min.  25 %), fosforom (do 2.400 mg/100 g), kalijumom (1.400 mg/100 g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožđe), dok je siromašniji u pogledu sadržaje mineralnog azota (1-1,7 %).Sadrži i puno mikroorganizama. Za biljke to znači da će organska materija u zemljištu biti brže razgrađena.

Gliste su prerađivači i razlagači organskih materija i indikatori plodnosti zemljišta. Kalifornijske gliste proizvode glistenjak, najfiniji i najkvalitetniji organski oplemenjivač zemljišta. U toku 24 sata kalifornijske gliste pojedu isto toliko hrane koliko su teške. Mogu proizvesti 18-26 generacija godišnje za razliku od lokalnih glista koje mogu proizvesti tek 4-6 generacija. Žive u proseku 4-5 godina i pod povoljnim uslovima mogu proizvesti i do 1.300 potomaka godišnje.

Najzad, hrane se biljnim otpadom u poslednjojj fazi razgradnje. Mogu se hraniti bilo kojim organskim otpadom u kombinaciji sa stajnjakom. To su otpaci voća, povrća, slame i lišća, zatim, organski otpaci iz kuhinja, prehrambene industrije i slično.

Izvor:poljosfera.rs

Glistenjak kalifornijske gliste je kvalitetno đubrivo u organskoj proizvodnji