Pedesetih godina prošlog veka je napravljen eksperiment sa ciljem da se poveća proizvodnja meda. Međutim, ovaj proces je krenuo po zlu i sve se završilo begom hiljada pčela ubica i sa više od 400 smrtnih slučajeva širom sveta.

Priča o poreklu pčela ubica zvuči kao strašna priča iz niskobudžetnog filma. Sve je počelo kao pokušaj da se poveća proizvodnja meda tokom 1950-ih godina, a završilo se hiljadama novih vrsta pčela ubica koje su slučajno pobegle i ubole hiljade ljudi širom Amerike.

Cela priča o njihovom poreklu počinje u laboratoriji blizu Rio Klare u Brazilu oko 1957. godine, kad je biolog Vorvik E Kerr dobio dozvolu od brazilske vlade da napravi vrstu pčela kako bi se povećala proizvodnja meda. Evropske vrste pčela su bile širom poznate po Južnoj Americi, ali nažalost nisu bile dovoljno produktivne u klimatskim uslovima Brazila. Stoga je mislio da je najbolje da ukrsti evropske vrste pčela sa afričkim genima i dobije hibridnu vrstu koja će biti produktivnija u skupljanju meda u tropskim uslovima.

Kerr i njegov tim su na kraju stvorili afrikanizovane pčele, sada poznate i kao pčele ubice i sve to ukrštanjem afričkih pčela sa raznim evropskim vrstama. Na kraju je to bio uspeh, jer su novi hibridi uradili posao proizvodnje pčela mnogo bolje. Mešutim, ipak su imali jednu manu: usvojili su određene ekstremne instinkte odbrambenih kolonija.

Do odlučujućeg trenutka je došlo kad je pod nejasnim uslovima, hiljade ovih pčela pobeglo, što je dovelo do preplavljenosti afrikanizovanih pčela ubica u Južnoj i Centralnoj Americi.

Kerr je mislio da će nova vrsta pčela brzo izumreti u novom okruženju ili da će svoje agresivne karakteristike ublažiti ukrštanjem s evropskim rođacima. Međutim, to se nije dogodilo. Pčele su pohrlile preko Južne Amerike pravo na sever Centralne Amerike u narednim decenijama. Do sredine 1980-ih godina, pčele ubice su stigle do SAD-a, a sada mogu da se nađu u mnogim južnim zemljama poput Kalifornije, Teksasa, Arizone, Nevade, Novog Meksika i Floride.

One su prouzrokovale smrt najmanje 400 ljudi širom sveta, uključujući mnoge u SAD. Ipak, uprkos strašnom ugledu i zastrašujućem imenu, njihov otrov nije zapravo moćniji od svojih evropskih rođaka.

- Ubod afričkih pčela nije gori od ujeda evropskih pčela, pa je smrtonosna doza približno oko 1.000 ujeda - rekao je profesor Francis Ratnieks za 'Iflscience'.

- One su mnogo opasnije kada treba da brane svoju koloniju. Kako u koloniji može da bude i do 10.000 pčela, fatalna doza može da se dogodi - kaže Ratnieks.

Ove hibridne vrste nisu dobile ime 'pčele ubice' zbog svoje sposobnosti da ubiju ljude. U portugalskom jeziku, nova vrsta pčela se odnosila na 'assassin bees' zbog sitnih rojeva koji se prikače evropskim košnicama, ubiju kraljicu i zamene je sopstvenom vrstom. Reč 'assassin' se polako izgubila i ostale su poznate kao 'killer bees'.

Postoje neki dokazi koji ukazuju da su neke pčele ubice postale manje agresivne. Naučna studija koja je merila nivo agresije među afrikanizovanim pčelama u Portoriku otkrila je da su one zapravo agresivne koliko i evropske pčele. Pčele ubice stigle su na ostrvo sredinom 1990-ih godina, što znači da se do ove promene u ponašanju došlo u samo 20 godina.

Agroinfo.rs/nationalgeographic.rs

Priča o naučnom eksperimentu koji je pošao po zlu: Kako su nastale PČELE UBICE?