Fizalis je jednogodišnja dikodiledona biljka koja je kod nas malo rasprostranjena, ali se ipak može videti i na našim poljima. Bogata je različitim vitaminima, šećerima i pektinom.

Fizalis ili peruanska jagoda (lat. Physalis peruviana) potiče iz Južne Amerike gde se uzgaja kao povrće. Ima okrugle plodove žute ili ljubičaste boje koji su prekriveni suvom čašicom. Kod nas se ova biljna vrsta gaji na malom broju njiva i simboličnim površinama.

Ovo je jednogodišnja biljka iz porodice Solanaceae (paradajz, krompir). Iz ovih razloga bi bilo poželjno da se fizalis ne uzgaja blizu pomenutih kultura zbog zajedničkih bolesti koje ih napadaju. Najbolje pozicije za setvu su mesta izložena dugotrajnom delovanju sunca, ali isto tako i mesta zaštićena od izlaganja jakim vetrovima.  Naraste i preko 1 metar visine (do 1,5 m), dobro se grana i ima izgled žbuna. Poželjno je zalivanje vodom dva puta dnevno. Kada naraste do visine od 40 cm visine, glavna stabljika mora se privezati uz kolac, a nakon jačanja biljke, postrani izboji puste se da rastu pa se i oni posle drže pod kontrolom.

Početak cvetanja je u junu i traje sve do kraja jula, a cvetovi su žuto-crni i liče na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kome se formira plod. Lampioni su prvo zeleni, a kada sazreju dobijaju slamno žutu boju, a formirani plod dobije žuto-narandžastu boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi uzgajani na njivi su znatno krupniji od onih gajenih u saksijama i vrlo su ukusni, slatkasto kiseli. Berba plodova fizalisa se obavlja zajedno sa lampionima i može početi već krajem avgusta i produžiti se čak do pojave prvih mrazeva. Kompletna biljka deluje vrlo dekorativno i uzgaja se i u saksijama i cvetnim baštama kao ukrasna biljka.

Konzumira se u svežem stanju i kao dodatak jelima i kolačima. Peruanska jagoda je omiljeno voće latinsko-američke kuhinje, a koristi se za pripremu soseva koji se poslužuje uz tortilje ili zelene čili papričice pržene u testu. Ukoliko se konzumira svež plod, ne preporučuje se da se pojede više od 6 odjednom.

Uzgoj i nega fizalisa

Ovo povrće retko napadaju bolesti i štetočine, a protiv njih može se upotrebiti pripravak od koprive ili da uz fizalis bude posađen luk i beli luk. Vrlo je pogodna za uzgoj u zaštićenom prostoru i podnosi temperature do 0 °C. Sadi se u rano proleće, radi ranijeg cvetanja i obilnijeg roda. Negu useva čine dva do tri međuredne obrade, zalivanje, prihranjivanje u fazi cvetanja NPK đubrivima, a posle prve berbe folijarno. Prinos varira zavisno od vrste i uslova gajenja, pa može biti 15-50t/ha.

Nutritivni sastav peruanske jagode i korisna svojstva

Plodovi fizalisa sadrže vitamine A, B1, B2, B6, B12, C. Bogati su šećerima, pektinom, karotenoidima, fosforom i proteinima. Naučna istraživanja pokazala su da sastavni delovi ploda, polifenoli i/ili karotenoidi, pokazuju protivupalne, antioksidativne i jake antiinflamatorne osobine. Odlično utiče na jačanje imuniteta i efikasno je sredstvo za eliminaciju slobodnih radikala. Fizalis utiče na organizam kao antibiotik, efikasno je sredstvo protiv bakterija (streptokoka i stafilokoka) i virusa.

U narodnoj medicini mnogih naroda, fizalis se koristi kod čišćenja mokraćnih kanala i bešike, za bolje varenje, kod nervnih bolesti jer ima sedativno delovanje, zatim kao diuretik i kod bolesti jetre (hepatitis), apscesa, protiv kašlja, groznice i upale pluća, dermatitisa, povišene temperature, reumatizma, upale srednjeg uva i astme.

Savremena medicina tek treba da dokaže ili opovrgne neke od ovih tvrdnji, ali je fizalis bez sumnje zdrava namirica.

Agroinfo.rs

Fizalis: Peruanska jagoda znana i kao „ljubav u kavezu“