Енглески назив: Кохлраби | Латински назив: Брассица олерацеа Л. цонвар. ацепхала (ДЦ.) Алеф. вар. гонгyлодес Л. Келераба је двогодишња биљка.

У првој години након четвртог или седмог правог листа почиње задебљавање стабљике, која до технолошке зрелости поприми кугласт, кугласто спљоштен или ваљкаст облик. Светло зелене је или љубичасте боје. Листови су спирално распоређени на дугим петељкама, ромбоидног облика и више или мање урезане ивице и с воштаном превлаком. На врху задебљале стабљике розете је лишће.

Име је добила од немачких речи Кохл, што значи купус и Користи, што значи репа, које добро описују њен укус након кувања. Келераба је врло храњиво, укусно поврће које је отпорније на сушу од осталих купусњача и успева на подручјима где није могуће гајење репе.

Агроеколошки услови за гајење келерабе

Темпераутра
Оптимална температура за раст и формирање правилне задебљале стабљике износи 14 – 20 °Ц дању и 8 – 12 °Ц ноћу, а температура земљишта мора бити виша од 8 °Ц.

Вода
Ако након сушног периода падне јача киша, задебљала стабљика пуца. У тренутку пресађивања келераба се залива с 30 - 40 мм воде, а затим сваких 5 - 8 дана до стварања задебљања стабљике с 20 - 30 мм воде.

Земљиште
За рану производњу погоднија су лакша земљишта која се брже загревају, а за јесењу производњу повољнија су средње тешка земљишта с већим капацитетом за воду уз реакцију земљишта пХ 6 – 7,5. На киселијим земљиштима потребно је додавати креч.

Агротехничке мере у гајењу келерабе
Плодоред
Келераба се обично сади након културе ђубрене органским ђубривима. До поновне садње на исто место требало би проћи најмање 3 године.

Ђубрење
Уопште се препоручује 145 – 225 кг/ха азота, 80 кг/ха фосфора и 180 кг/ха калијума. Азот се аплицира у 2 – 3 наврата.

Садња / сетва келерабе
За рану пролећну производњу расад се производи у заштићеном простору уз температуре више од 14 °Ц. У сандучићима или на гредици може се уз сетву 2 г/м2 произвести до 500 расада голог корена. За најранију производњу на отвореном уз покривање агротекстилом или перфорираном ПЕ фолијом расад се може произвести у нешто већим лончићима (50 – 60 цм3) што омогућава ранију бербу за око 2 недеље.

За јесењу производњу расад голог корена сеје се на гредице на отвореном или у контејнере на заклоњеном простору уз учестало орошавање. Расад с грудом земље или супстрата брже се прилагоди условима након садње и даје уједначенији усев.

У зависности од величине задебљале стабљике, расад се сади на размак од 25џ25 или 30џ25, односно 13 – 16 биљака/м2. У јесењем гајењу средње касних и касних култивара сади се 8 – 12 биљака/м2, на размак 40џ30 или 30џ30 цм.

Нега засада келерабе
Рана келераба сади се на уздигнуте градице, које треба припремити барем 2 недеље пре планиране садње, да се земљиште слегне и површински слој добро просуши. Малч од црне ПЦ фолије омогућава брже загревање површинског слоја земљишта и боље услове за раст биљака након садње. За јесењу производњу гредице нису преко потребне, али пре садње земљиште би требало добро натопити.

Међуредна обрада уз прихрану азотом може се спровести када стабљика почне задебљавати. Најважнија мера неге је одржавање влаге земљишта изнад 65 % пољског водног капацитета, да не би у случају јачих падавина дошло до пуцања задебљале стабљике.

Берба и складиштење келерабе
Берба ране келерабе узгајане на отвореном може започети у мају и јуну. Прекривање засада агротекстилом или перфорираном ПЕ фолијом може поспешити бербу за 7 – 14 дана. Јесењи гајење каснијих култивара омогућује бербу до краја октобра.

Келераба се бере ручно. Оштрим ножем реже се непосредно испод задебљале стабљике. Истовремено се одрежу сви старији и оштећени листови. Најранија пролећна келераба за тржиште се продаје са здравим и неоштећеним лишћем. Рани и средње рани култивари, који доспевају у другој половини маја, у јуну и почетком јула, продају се само с вршним листовима, а јесењи касни култивари без лишћа. Приноси келерабе могу бити 20 – 30 т/ха, а јесење, касне келерабе и 50 т/ха.

Пакује се у плитке гајбице са задебљалим стабљикама уз краће странице, а с лишћем у средини. Јесења келераба без лишћа пакује се у мрежасте вреће. Келераба с лишћем може се складиштити само на краће време (2 – 3 недеље) на температури од 0 – 1 °Ц и при 97 % релативне влаге ваздуха. Јесења келераба без лишћа може се складиштити у подрумима више месеци.

Келераба подземна

Келераба подземна је двогодишња повтарска култура, која у првој години обликује лисну розету и задебљали корен, а у другој цветоносну петељку, цвет и семе. Пореклом је из средње Европе и најбоље успева у поднебљу умерене климе јер је доста отпорна на хладноћу (до -10 °Ц). За гајење су најпогоднија средње тешка земљишта, иловаче и песковите иловаче.

За исхрану се користи корен, који је лоптастог облика, масе од пола до више од једног килограма. Боја коре горњег дела корена, који обично израсте изнад земље, зеленољубичаст је, док је доњи део жутонаранџаст. Месо корена је бледонаранџасте боје, чврсто је и сочно. Одликује се слаткастим укусом, који потиче од етеричних уља и шећера (глукозе и сахарозе).

Ако се гаји 5 – 6 месеци, може се постићи принос од 50 т/ха. За ђубрење се препоручује 125 кг/ха азота, 65 кг/ха фосфора и 15 кг калијума. Сеје се прецизном сејалицом на међуредни размак од 40 – 50 цм, уз утрошак 1,5 – 2,5 кг семена по хектару. Када постигне жељену величину корена, вади се одговарајућом вадилицом. Одстрањује се лишће које се користи за сточну храну.

Izvor: agroklub.rs

Келераба